Menstrualni ciklus (opšta embriologija 3. deo)

Materica menstrualni ciklus

Menstrualni ciklus predstavlja vreme između dva menstrualna krvarenja. Prvi dan menstrualnog krvarenja označava početak ciklusa, a njegovim krajem se označava dan pre početka sledećeg krvarenja.

U toku menstrualnog ciklusa, pod dejstvom hormona, dolazi do promena na čitavom organizmu ali posebno na nivou jajnika i materice.  Menstrualni ciklus najčešće traje između 21 i 35 dana.

Prva menstruacija se naziva menarha i najčešće se javlja između 12. i 13. godine života (pubertet). Poslednja menstrucija je menopauza i  obično nastupa oko 51 godine života, ona označava kraj germinativnog perioda žene. (nakon menopauze žena više nije u stanju da zatrudni)

U toku menstrualnog ciklusa, najveće promene se dešavaju na nivou jajnika i uterusa. Prema tome, možemo posmatrati ovarijalni ciklus i uterini ciklus.

 Sve promene koje se javljaju u toku menstrualnog ciklusa nastaju pod dejstvom hormona hipofize: folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH), za čiju sintezu je ključan hipotalamus.

a. Ovarijalni ciklus

Da bismo mogli u potpunosti da shvatimo menstrualni ciklus, treba se podsetiti da u toku embrionalnog razvića nastaje enorman broj primordijalnih folikula, koji će ostati takvi sve do puberteta. U pubertetu započinje lučenje FSH i LH čime se ciklično aktiviraju primordijalni folikuli i podležu diferencijaciji.

Ovarijalni ciklus ima tri faze:

  1. Folikularna faza
  2. Ovulatorna faza – ovulacija
  3. Lutealna faza

Pre nego što opišemo svaku od njih, potrebno je osvrnuti se na folikule.

1. Primordijalni folikuli – nastaju u toku embrionalnog razvića,tako što svaka primarna oocita biva okružena jednim slojem pljosnatih, folikularnih ćelija. Na rođenju ih ima preko 1.800.000 ali se njihov broj smanji na 200.000 do puberteta. (slika 3.1.)

Crtež primordijalnog folikula sa obeleženom jajnom ćelijom i folikularnim ćelijama koje su u ovom stadijumu pljosnate.
Slika 3.1. Primordijalni folikul

2. Primarni folikul – razvija se iz primordijalnog, dolazi do diferencijacije pljosnatih folikularnih ćelija u kockaste. (rani primarni folikul) (slika 3.2.)

Crtež ranog primarnog folikula sa jajnom ćelijom i folikularnim ćelijama koje su sada kockaste.
Slika 3.2. Rani primarni folikul

Folikularne ćelije se dele mitotskom deobom i formiraju više slojeva, što se naziva zona granulosa. Takođe se u ovom periodu počinje vizuelizovati zona pellucida. To je glikoproteinski omotač koji okružuje jajnu ćeliju. Sintetišu ga kako oocit tako i folikularne ćelije i ima ključnu ulogu u toku oplodnje. On omogućava vezivanje spermatozoida i započinjanje akrozomalne reakcije. (kasni primarni folikul) (slika 3.3.)

Slika kasnog primarnog folikula sa kockastim folikularnim ćelijama koje svojom deobom formiraju dovslojnu strukturu. Ona se naziva zona granulosa.
Slika 3.3. Kasni primarni folikul

3. Sekundarni (antralni) folikul – nastaje daljim umnožavanjem folikularnih ćelija zone granuloze. Između ovih slojeva dolazi do formiranja šupljine – antrum folikula koja je ispunjena folikularnom tećnošću.

Oko granuloza ćelija, dolazi do diferenciranja ćelija vezivnog tkiva jajnika i formira se theca interna i theca externa. One su izuzetno bitna komponenta, jer njihovim nastankom, folikul postaje osetljiv na FSH i LH. (slika 3.4.)

Crtež sekundarnog, antralnog folikula u kom se sada jasno vidi veliki broj redova folikularnih ćelija. U unutrašnjosti, između ovih ćelija je antrum, koji je ispunjen antralnom tečnošću. Obeležena je i zona pellucida i theca interna i externa.
Slika 3.4. Sekundarni (antralni) folikul

* Primarni i primordijalni folikuli nisu osetljivi na hormonske promene, što znači da ne podležu promenama u toku menstrualnog ciklusa. Samo oni folikuli koji su na početku folikularne faze dostigli stadijum sekundarnog (antralnog) folikula, ulaze u ovarijalni ciklus i dalje se razvijaju.

4. Tercijarni (de Graaf) folikul – nastaje daljim razvojem folikula, sada pod uticajem hormona. Najbitnija promena jeste širenje antruma, koji zauzima sve veću i veću površinu. (slika 3.6.)Na ovaj način folikularne ćelije zone granuloze bivaju podeljene u četiri grupe: (slika 3.5.)

  1. Corona radiata – ćelije koje se nalaze oko oocite. Cumulus oophorus – grupa ćelija koja povezuje oocitu i coronu radiatu sa drugim delovima folikula
  2. Cumulus oophorus – grupa ćelija koja povezuje oocitu i coronu radiatu sa drugim delovima folikula
  3. Periantralne ćelije – folikularne ćelije koje okružuju antrum folikula
  4. Membrana ćelije – nalaze se na periferiji, u direktnom kontaktu sa ćelijama teke interne.
Crtež tercijarnog, De Graaf folikula sa jasno proširenim antrumom koji deli ćelije na: membrana ćelije, periantralne ćelije, corona radiata i cumulus oophorus.
Slika 3.5. Tercijarni (De Graaf) folikul
Crtež koji pokazuje faze širenja antruma folikula.
Slika 3.6. Širenje antruma folikula

Ovarijalni ciklus:

I Folikularna faza

Započinje sa povećanim lučenjem FSH i LH i poklapa se sa menstruacijom i proliferativnom fazom uterinog ciklusa. Kao što je već naglašeno, samo oni folikuli koji su u datom trenutku u stadijumu sekundarnog folikula, započinju dalji razvoj.

Luteinizirajući hormon (LH) deluje na teka ćelije da luče androgene (testosteron, androstendion i dihidroepiandrosteron). Oni su prekursori estrogena i difunduju do folikularnih ćelija zone granuloze.

Pod dejstvom folikulostimulirajućeg hormona (FSH), folikularne ćelije prevode androgene u estrogene (17-β-estradiol, estron i estriol). FSH i Estrogeni zajedno dalje utiču kako na dalji razvoj folikula, tako i na promene endometrijuma materice. (slika 3.7.)

Jednostavan prikaz međusobnog sudejstva ćelija teke interne i folikularnih ćelija u lučenju estrogena .
Slika 3.7. Međusobno sudejstvo ćelija teke interne i folikularnih ćelija

U folikularnu fazu uvek ulazi nekoliko folikula međutim, njihova brzina razvijanja varira, te uvek postoji jedan prednjačeći (vodeći) folikul i nekoliko pratećih folikula. Ono što utiče na brzinu rasta folikula jeste količina FSH receptora na površini granuloza ćelija. (što je veći broj receptora, to se folikul brže razvija)

Treba naglasiti da je atrezija svakog od folikula moguća u bilo kom trenutku menstrualnog ciklusa. Ono što inicira njegovu degeneraciju jeste smanjenje receptora za FSH na folikularnim ćelijama.

Folikularna faza traje 12-14 dana i pred njen kraj, vodeći folikul dostiže veličine preko 20 milimetara. Ovakav folikul se naziva preovulatornim i njegovo pucanje će označiti početak ovulacije.

II Ovulatorna faza – ovulacija

Ovulacija predstavlja proces oslobađanja jajne ćelije iz zrelog preovulatornog folikula.

10 do 12 sati pre ovulacije dolazi do naglog porasta luteinizirajućeg hormona (LH), što se naziva LH pik. Ovim započinju strukturelne promene na preovulatornom folikulu koje će dovesti do njegovog prskanja i oslobađanja oocite.

III Lutealna faza

Nastupa odmah nakon ovulacije i traje u proseku 12 – 17 dana. Jajna ćelija, zajedno sa zonom pellucidom i folikularnim ćelijama corone radiate, napušta jajnik i preko fimbrija dospeva u šupljinu jajovoda. Dalje se, pod dejstvom cilija epitela jajovoda kreće ka uterusu. (slika 3.8.)

U jajniku ostaje deo folikula i to deo folikularnih ćelija, ćelije teke interne i externe. Nakon prskanja folikula, antrum folikula biva ispunjen krvlju i tako nastaje corpus haemorrhagicum koji se vrlo brzo diferencira u corpus luteum.

Crtež koji u nekoliko delova pokazuje šta se dešava u nakon ovulacije u lutealnoj fazi.
Slika 3.8. Prskanje tercijarnog folikula i lutealna faza

Corpus luteum (žuto telo) je izuzetno bitna struktura čija glavna uloga jeste lučenje progesterona. Progesteron ima uticaja na endometrijum i prevodi ga u sekretornu fazu. U sekretornoj fazi, endometrijum je spreman da prihvati plod, ukoliko je došlo do oplodnje.

Žuto telo će biti hormonski aktivno sve do kraja lutealne faze, dalje njegova sudbina zavisi od toga da li je došlo do oplodnje ili ne.

  1. Ukoliko je došlo do oplodnje: ćelije sinciciotrofoblasta luče β-HCG. On deluje na žuto telo i održava njegovu aktivnost. Od ovog trenutka, žuto telo se naziva corpus luteum graviditatis.
  2. Ukoliko NIJE došlo do oplodnje: bez dejstva β-HCG-a, žuto telo prestaje da luči progesteron, rudimentira i prelazi u ožiljno tkivo, corpus albicans.

b. Uterini ciklus

Predstavlja niz promena koje se dešavaju na materici u toku menstrualnog ciklusa. Da bi se lakše objasnio uterini ciklus, potrebno je poznavati histološku građu endometrijuma. Endometrijum se može podeliti na dva sloja:

  1. Stratum functionale (funkcionalni endometrijum) – deo endometrijuma koji u toku menstrualnog ciklusa podleže promenama i ukoliko ne dođe do implantacije dolazi do nejgovog odlubljivanja (menstruacija). Može se podeliti na dva dela:
    • Stratum compactum – površniji, kompaktni sloj. Sastavljen iz cilindričnog epitela ispod kog se nalazi stroma sa hipertrofičnim ćelijama. U ovom delu se nalaze izlazni delovi uterinih žlezda.
    • Stratum spongiosum – sunđerasti sloj, sa veoma malo strome i velikim brojem izvijuganih, dubokih uterinih žlezdi zbog kojih i poprima sunđerast izgled. U stromi se nalaze izvijugani krvni sudovi.
  2. Stratum basale (bazalni endometrijum) – deo endometrijuma koji se nikada ne odlubljuje. On sadrži dno uterinih žlezda i začetke krvnih sudova, od kojih će se funkcionalni sloj regenerisati u toku proliferativne faze. (slika 3.9.)
Crtež koji prikazuje histološku građu endometrijuma sa svojim delovima: stratum functionale tj, funkcionalni endometrijum i stratum basale tj. bazalni endometrijum.
Slika 3.9. Histološka građa endometrijuma

Uterusni ciklus takođe ima tri faze: (slika 3.10.)

  1. Menstruacija (menstrualno krvarenje) – traje od 3-5 dana (2-7 dana je prihvatljivo kao normalno). Dolazi do odlubljivanja funkcionalnog endometrijuma i izgubi se u roseku 10-80 ml krvi.
  2. Proliferativna faza – poklapa se sa folikularnom fazom ovarijalnog ciklusa. Usled lučenja velike količine estrogena, dolazi do aktivacije bazalnog sloja endometrijuma i njegove proliferacije. Na ovaj način dolazi do potpune regeneracije funkcionalnog sloja endometrijuma.
  3. Sekretorna faza – nastupa nakon ovulacije i poklapa se sa lutealnom fazom ovarijalnog ciklusa. Sa formiranjem žutog tela, luči se velika količina progesterona. On deluje na endometrijum i dovodi do niza strukturelnih promena koje ga pripremaju za potencijalnu implantaciju ploda.
    • Stroma: krvni sudovi postaju maksimalno izuvijani, takođe dolazi do diferencijacije stroma ćelija što se naziva pseudodecidualna reakcija
    • Žlezde: postaju maksimalno izuvijane a u njihovim ćelijama se formiraju vakuole sa glikogenom. On je izuzetno bitan jer će u daljoj fazi ishranjivati jajnu ćeliju ili zigot (zavisi da li je došlo do oplodnje ili ne), sve dok ne dođe do implantacije ili do završetka ciklusa.
Grafik na kom se može videti uterusni ciklus po danima na x osi dok y osa pokazuje visinu endometrijuma za svaki od tih dana.
Slika 3.10. Prikaz uterusnog ciklusa po danima
Share:

Author: dr_Đorđe

Preporučujemo:

Leave a Reply