Šta je kanabis?
Kanabis (konoplja) vekovima se koristi u industrijske, medicinske i uživalačke svrhe.
Pripada familiji Cannabaceae, koja uključuje više vrsta ( Cannabis sativa, Cannabis indica, Cannabis ruderalis).
Konoplja je poznata i po nazivima gandža (indijski), marihuana (španski), trava (u žargonu).
Istorija konoplje
Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka. Smatra se da je njena upotreba stara koliko i sama poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju.
Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava mogu se naći u spisu Atharva – Veda, indijskom svetom spisu starom 4 000 godina.
Dobijanje marihuane
Marihuana se dobija kombinacijom listova, cvetova i stabljika indijske konoplje (Cannabis sativae).
Kako se koristi marihuana?
Najčešće se konzumira pušenjem, a ređe oralno.
Jačina marihuane zavisi od prisustva aktivne supstance, tetrahidrokanabinola – THC.
Biološke osnove i mehanizmi delovanja
Dva glavna sastojka kanabisa su delta9-tetrahidrakanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).
Marihuana je droga čiji je najjači aktivni sastojak delta – 9- tetrahidrokanabinol (∆9-THC).
Recepti za THC se nalaze u pojedinim delovima mozga (korteks, hipokampus i cerebelum), a posebno u nucleus accumbensu.
Utiče na nivo serotonina i dopamina, kao i na sintezu prostaglandina.
Klinički efekti
Efekte možemo podeliti na akutne i hronične
Akutna primena (nakon popušene cigarete-joint):
Nakon nekoliko minuta nastupa stanje euforije – bleskastog smeškanja, osećanja kao pijanosti, uz smanjenu kontrolu ponašanja- javlja se govorljivost, preterana druželjubivost, i dr. Euforija, pojačana glad i stanje relaksiranosti obično traju 3 – 4 sata. Može potencirati prethodno postojeće raspoloženje. Navodi se osećanje pojačanog uživanja i estetskih doživljavanja koja su praćena perceptivnim distorzijama u vremenu i prostoru.
Budući da je većina kanabinoida rastvorljiva u mastima, uticaj na motorne performanse, sposobnost vožnje, koncentraciju i pažnju može trajati danima.
Hronična upotreba (ucestala ponavljana konzumiranja kanabisa tj. hašiša ili marihuane u periodu od više nedelja ili više meseci) povezana je sa povećanim rizikom od razvoja poremećaja upotrebe supstanci (SUD-substance use disorder );
Nastaju bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju (gubitak interesovanja i motivacije, osećanja otupelosti, osećaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamćenju, povlačenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole); ovakvo stanje predstavlja vec razvijen zavisnički nacin ponašanja u kojem mlad covek, konzument marihuane, sva svoja životna događanja i emotivna proživljavanja neadekvatno pokriva konzumiranjem marihuane.
Neželjeni efekti
Najčešći su:
- Strah
- Anksioznost
- Depresija
Mogu se javiti paranoidne ideje i perzistentna paranoja (od sumnjičavosti do halucinacija).
Zanimljivo je da kod obolelih od šizofrenije upotreba marihuane može da modifikuje tok ovog oboljenja sa većom verovatnoćom recidiva i pojavom češćih psihotičnih epizoda.
Tolerancija i zavisnost
Tolerancija se javlja kod onih koji uzimaju visoke doze ove droge u dugom vremenskom periodu.
Korisnici se žale na gubitak kontrole prilikom korišćenja, nemogućnost da prestanu uprkos posledicama, na suženje interesovanja i nelagodan osećaj da su zavisni.
Veruju da im marihuana podiže samopouzdanje i celokupno funkcionisanje.
Studenti koji koriste marihuanu imaju značajno niže ocene, slabije analitičke i sintetičke veštine, nisku koncentraciju i kogniciju, koordinaciju i prosuđivanje još oko 2 godine po prestanku uzimanja marihuane.
Neki slučajevi apstinencijalnog sindroma karakterišu se iritabilnošću, mučninom, nesanicom i anoreksijom.
Najveći broj osoba koje upotrebljavaju kanabis ne postaju zavisni od ove supstance, ali ona često predstavlja uvod za upotrebu drugih droga.
Teorijski model zavisnosti
Koob i Volkov (2016) definišu zavisnost od droga kao „hronični relapsirajući poremećaj“ u čijem centru je kompulzivno traženje droge i njen unos, gubitak kontrole u ograničavanju unosa i pojava negativnog emocionalnog stanja u slučaju nemogućnosti pristupa datoj supstanci.
Ovaj model predlaže tri stadijuma zavisnosti sa poremećajima u tri glavna neurološka „kola“:
- faza intoksikacije izazvana promenama u bazalnim ganglijama
- faza povlačenja/negativnog afekta izazvana promenama u proširenoj amigdali
- preokupacija/iščekivanje vođena promenama u prefrontalnom korteksu (PFC)
Sve droge koje se zloupotebljavaju povećavaju oslobađanje dopamina – ključnog neurobiološkog procesa koji generiše njihove pojačane efekte.
Literatura:
- Dimitrijevic I. U veku droge, Beograd, 2007.
- https://www.drajzerova.org.rs/
- Zehra A, Burns J, Liu CK, Manza P, Wiers CE, Volkow ND, Wang GJ. Cannabis Addiction and the Brain: a Review. J Neuroimmune Pharmacol. 2018;13(4):438-452
