Kanabis (Cannabis)

Šta je kanabis?

Kanabis (konoplja) vekovima se koristi u industrijske, medicinske i uživalačke svrhe.
Pripada familiji Cannabaceae, koja uključuje više vrsta ( Cannabis sativa, Cannabis indica, Cannabis ruderalis).

Konoplja je poznata i po nazivima gandža (indijski), marihuana (španski), trava (u žargonu).

Slika 1. Cannabis; izvor: Pixabay 



Istorija konoplje

Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka. Smatra se da je njena upotreba stara koliko i sama poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju.

Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava mogu se naći u spisu Atharva – Veda, indijskom svetom spisu starom 4 000 godina.


– Advertisement –

Dobijanje marihuane

Marihuana se dobija kombinacijom listova, cvetova i stabljika indijske konoplje (Cannabis sativae).

Kako se koristi marihuana?

Najčešće se konzumira pušenjem, a ređe oralno.
Jačina marihuane zavisi od prisustva aktivne supstance, tetrahidrokanabinolaTHC.

Slika 2. Guy smoking a marijuana joint outside, Elsa Olofsson, slika CC BY 2. 0

Biološke osnove i mehanizmi delovanja

Dva glavna sastojka kanabisa su delta9-tetrahidrakanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).

Marihuana je droga čiji je najjači aktivni sastojak  delta – 9- tetrahidrokanabinol (∆9-THC).
Recepti za THC se nalaze u pojedinim delovima mozga (korteks, hipokampus i cerebelum), a posebno u nucleus accumbensu.
Utiče na nivo serotonina i dopamina, kao i na sintezu prostaglandina.

Klinički efekti


Efekte možemo podeliti na akutne i hronične

Akutna primena (nakon popušene cigarete-joint):

Nakon nekoliko minuta nastupa stanje euforije – bleskastog smeškanja, osećanja kao pijanosti, uz smanjenu kontrolu ponašanja- javlja se govorljivost, preterana druželjubivost, i dr. Euforija, pojačana glad i stanje relaksiranosti obično traju 3 – 4 sata. Može potencirati prethodno postojeće raspoloženje. Navodi se osećanje pojačanog uživanja i estetskih doživljavanja koja su praćena perceptivnim distorzijama u vremenu i prostoru.
Budući da je većina kanabinoida rastvorljiva u mastima, uticaj na motorne performanse, sposobnost vožnje, koncentraciju i pažnju može trajati danima.

Hronična upotreba (ucestala ponavljana konzumiranja kanabisa tj. hašiša ili marihuane u periodu od više nedelja ili više meseci) povezana je sa povećanim rizikom od razvoja poremećaja upotrebe supstanci (SUD-substance use disorder );

Nastaju bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju (gubitak interesovanja i motivacije, osećanja otupelosti, osećaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamćenju, povlačenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole); ovakvo stanje predstavlja vec razvijen zavisnički nacin ponašanja u kojem mlad covek, konzument marihuane, sva svoja životna događanja i emotivna proživljavanja neadekvatno pokriva konzumiranjem marihuane.

Neželjeni efekti

Najčešći su:

  • Strah
  • Anksioznost
  • Depresija

Mogu se javiti paranoidne ideje i perzistentna paranoja (od sumnjičavosti do halucinacija).
Zanimljivo je da kod obolelih od šizofrenije upotreba marihuane može da modifikuje tok ovog oboljenja sa većom verovatnoćom recidiva i pojavom češćih psihotičnih epizoda.

Tolerancija i zavisnost

Tolerancija se javlja kod onih koji uzimaju visoke doze ove droge u dugom vremenskom periodu.
Korisnici se žale na gubitak kontrole prilikom korišćenja, nemogućnost da prestanu uprkos posledicama, na suženje interesovanja i nelagodan osećaj da su zavisni.
Veruju da im marihuana podiže samopouzdanje i celokupno funkcionisanje.

Studenti koji koriste marihuanu imaju značajno niže ocene, slabije analitičke i sintetičke veštine, nisku koncentraciju i kogniciju, koordinaciju i prosuđivanje još oko 2 godine po prestanku uzimanja marihuane.

Neki slučajevi apstinencijalnog sindroma karakterišu se iritabilnošću, mučninom, nesanicom i anoreksijom.

Najveći broj osoba koje upotrebljavaju kanabis ne postaju zavisni od ove supstance, ali ona često predstavlja uvod za upotrebu drugih droga.

Teorijski model zavisnosti

Koob i Volkov (2016) definišu zavisnost od droga kao “hronični relapsirajući poremećaj” u čijem centru je kompulzivno traženje droge i njen unos, gubitak kontrole u ​​ograničavanju unosa i pojava negativnog emocionalnog stanja u slučaju nemogućnosti pristupa datoj supstanci.

Ovaj model predlaže tri stadijuma zavisnosti sa poremećajima u tri glavna neurološka “kola”:

  1. faza intoksikacije izazvana promenama u bazalnim ganglijama
  2. faza povlačenja/negativnog afekta izazvana promenama u proširenoj amigdali
  3. preokupacija/iščekivanje vođena promenama u prefrontalnom korteksu (PFC)

Sve droge koje se zloupotebljavaju povećavaju oslobađanje dopamina – ključnog neurobiološkog procesa koji generiše njihove pojačane efekte.

Literatura:

  1. Dimitrijevic I. U veku droge, Beograd, 2007.
  2. https://www.drajzerova.org.rs/
  3. Zehra A, Burns J, Liu CK, Manza P, Wiers CE, Volkow ND, Wang GJ. Cannabis Addiction and the Brain: a Review. J Neuroimmune Pharmacol. 2018;13(4):438-452

– Advertisement –



Share:

Author: Sovica

Preporučujemo: