MDMA (Ecstasy)

Prvo je sintetisana droga 3, 4 – metilendioskiamfetamin (MDA), poznata pod uličnim imenima Love drug ili Zen.

Modifikacijom hemijske strukture MDA dobijeni su :

3, 4 – metilendioksimetamfetamin (MDMA) poznatiji kao Ecstasy, ADAM ili XTC
N – etil – 3, 4- metilendioksiamfetamin (MDEA) poznat pod uličnim imenom EVE
N – hidroksi – 3,4 – metilendioksiamfetamin (MDOH)
MDAOH

MDMA je sintetički analog amfetamina. Prvi put je sintetisana 1914. godine. Ima stimulativno i halucinogeno dejstvo, zbog čega je poznata i kao halucinogeni stimulans. Prvobitno je sintetisan kao supresor apetita.

Sadržaj

Istorija

Smatra se da upotreba MDMA datira iz 1960-ih i u to vreme je bila ograničena na male grupe u okviru studentskih kampusa. Sa upotrebom ove droge počinjalo se i u srednjoj školi.
Popularnost nije rasla samo na tlu Amerike, već i u Australiji, kao i Evropi.

Sa početkom „Rejv“ fenomena 1990-ih MDMA je postala uobičajena u okviru velikih okupljanja u plesnim klubovima. Istovremena upotreba alkohola, marihuane i opijata takođe je mnogo češća na rejv žurkama.
MDMA korisnici ovu drogu uglavnom ne smatraju štetnom. Važno je istaći da je proizvodnja MDMA neregulisana i da je kontrola kvaliteta upitna.

Epidemiologija

MDMA je droga koju prevashodno konzumiraju tinejdžeri, naročito ljubitelji tehno muzike i rejv žurki. U uličnom slengu naziva se Ekser ili Eks.

Obično se nalazi u formi tableta ili kapsule u dozi od 50 – 150 mg, sa efektima koji najčešće trraju 4-6 h.
Sadržaj tablete koje se kupuju na ulici je nepouzdan, pošto obično sadrže druge psihoaktivne supstance kao što su kofein, efedrin i amfetamin. Zato se proizvode testeri za MDMA kojima je moguće proveriti sadržaj tablete.

Metabolizam i farmakokinetika

MDMA se metabolizuje do MDA – 4hidroksi3metilendioksiamfetamin (koji se takođe koristi), kao i drugih metabolita (HMMA: 4-hidroksi-3-methoksimethamfetamin, HHMA: 3,4 – dihidroksimetamfetamin).

Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se 2 do 4 h posle oralnog unosa.

Biološke osnove i mehanizmi delovanja

MDMA dovodi do oslobađanja serotonina i dopamina iz nervnih završetaka uz istovremeno sprečavanje preuzimanja serotonina. Ima veoma mali afinitet za postsinaptičke serotoninske receptore.

Smatra se da efekat na serotonin daje halucinogene karakteristike MDMA.

Istraživanja su pokazala da Ecstasy razara serotoninske neurone, dovodeći do dugotrajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS-u. Radi se o moždanim strukturama koje regulišu i kontrolišu agresivnost, raspoloženje, seksualnu aktivnost, spavanje, osetljivost i bol.
Utvrđeno je i da on umanjuje otpornost na infekcije, naročito urinarnog i respiratornog trakta.

Na MRI (magnetnoj rezonanci) MDMA korisnici imali su značajno sniženje u volumenu sive mase korteksa.

Učestalost upotrebe je u korelaciji sa ozbiljnošću gubitka serotoninskog receptora, a oštećenje dopaminergičkih neurona je kontroverzno.

Klinički efekti

Akutni pozitivni psihološki efekti

Za razliku od drugih droga koje se koriste privatno, MDMA se skoro uvek koristi u društvu.
Većina korisnika navodi pozitivno raspoloženje i emocionalne efekte, prvenstveno u odnosu prema drugima (izraženija empatija, komunikativnost i razumevanje).
Javlja se euforija, povećano samopouzdanje, povećana fizička energija, izraženija čula, opuštenost i disocijacija.

Jedan od najčešćih razloga koje pojedinci navode za korišćenje Ekstazija je njegov efekat na seksualni nagon. Povećana je seksualna želja i zadovoljstvo. Orgazam je odložen, ali intenzivniji. Međutim, erekcija može biti oštećena kod 40 % muškaraca.

Dejstvo supstance traje od 6 do 30 h.

Akutni štetni psihološki efekti

Javlja se promena percepcije.
Ispitanici koji su 1. put koristili MDMA navode aksioznost, blagu depersonalizaciju i derealizaciju, kao i slabu koordinaciju.
Iskusniji korisnici navodili su često oštećenje sposobnosti donošenja odluka.
Impulsivnost, agresivnost i iracionalno ponašanje takođe se povezuju sa korišćenjem MDMA.

Fizičke posledice upotrebe MDMA

Navode se: mučnina, povraćanje, anoreksija, hipertenzija, palpitacije, dijaforeza, glavobolje, otežano hodanje, bolovi u mišićima i napetost, „talasi“ vrućine i hladnoće, nistagmus, zamagljen vid, nesanica, suvoća usta.

Svi iskusni korisnici MDMA prijavili su napetost mišića (obično u vidu trizmusa).

Kliničke manifestacije dugotrajne MDMA upotrebe (toksičnosti)

Neurotoksičnost

Javlja se depresija, opsesivno i kompulsivno ponašanje, anksioznost, somatizacija i gubitak libida.
Korisnici obično navode probleme sa pamćenjem, pažnjom, prosuđivanjem i poremećajem spavanja.
Disfunkcija memorije obično perzistira godinu dana.

Istraživanja su pokazala da MDMA razara serotoninske neurone, dovodeći do trajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS-u.

Pacijenti navode pojavu „flash back“ fenomena i nekoliko meseci nakon poslednjeg uzimanja droge (ovaj fenomen javlja se i kod klasičnih halucinogena).

Somatska toksičnost

U ove manifestacije spadaju trombotični ili hemoragični moždani udar, leukoencefalopatija, infarkt miokarda, aritmije i pneumotoraks. Verovatno je u pitanju idioisinkrazija ili posledica nečistoća proizvodnog procesa. Zabeleženi su i slučajevi hepatotoksičnosti i aplastične anemije.

Smrtni ishodi

Smrt u slučaju korišćenja ove droge može nastati usled poremećaja elektrolita, insuficijencije više organa i bolesti nalik serotoninskom sindromu. Neki od njih mogu se objasniti činjenicom da korisnici MDMA mogu imati hiperpireksiju, što je izraženije u toplom okruženju.

Droga „maskira“ osećaj umora i žeđi, a višesatno plesanje u zagušljivim i prepunim klubovima može dovesti do pregrevanja tela i smrtnog ishoda. Smatra se da hipertermija nastaje kao posledica povećanog oslobađanja serotonina koje je kombinovano sa izraženim gubitkom tečnosti.
Pored hipertermije, kao uzroci smrti pod delovanjem MDMA navode se hipertenzivne krize koje dovode do intracerebralnih krvarenja.

Tretman

Na osnovu dosadašnjih studija, lečenje psihotičnih epizoda uključuje primenu antipsihotika uz obavezan hospitalni tretman.
Ostali fizički efekti preparata su gubitak apetita, povraćanje, pomućenje vida i tremor. Neki od tih efekata perzistiraju i do dve nedelje od uzimanja poslednje doze preparata.

Zaključak

Istraživanja su pokazala da Ecstasy razara serotoninske neurone i tako dovodi do dugotrajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS-u. Redukuje otpornost na infekcije, naročito urinarnog i respiratornog trakta.

Upotreba MDMA je uobičajena kod studenata, a povezana je i sa korišćenjem drugih droga. Smatra se da korišćenje MDMA može olakšati zloupotrebu drugih supstanci.

MDMA izaziva nekoliko neuropsihijatrijskih komplikacija koje se kreću od depresivnog raspoloženja do poteškoća sa pamćenjem.

Iako se često se koristi za povećanje seksualnog zadovoljstva, dugotrajna upotreba ove droge dovodi do seksualne disfunkcije.

Literatura:

El-Mallakh RS, Abraham HD. MDMA (Ecstasy). Ann Clin Psychiatry. 2007 Jan-Mar;19(1):45-52
Dimitrijević I. U veku droge, Beograd, 2007.