Šta je epitelno tkivo?
Epitelno tkivo predstavlja jedno od četiri osnovna tkiva čovekovog organizma. To je tanak, kontinuirani sloj gusto zbijenih ćelija, sa minimalnom količinom ekstracelularnog matriksa.
Ćelije epitelnog tkiva tj. epitelne ćelije, su međusobno povezane različitim međućelijskim vezama. One omogućavaju održavanje strukture samog epitela ali i međućelijsku komunikaciju.
Sadržaj:
- Embrionalno poreklo epitelnog tkiva
- Zajedničke karakteristike epitelnog tkiva
- Podela epitela prema funkciji
- Pokrovni (površni) epitel (podela)
- Žlezdano epitelno tkivo (podela)
Embrionalno poreklo epitelnog tkiva:
Epitelno tkivo vodi poreklo od sva tri klicina lista. Od ektoderma se formiraju koža i strukture adneksa kože, od mezoderma nasaju serozne membrane (peritoneum, pleura i perikardijum) i endotel. Epitel gastrointestinalnog i respiratornog trakta vodi poreklo endoderma.
Zajedničke karakteristike svih epitelnih tkiva:
Kao što je već navedeno, epitelno tkivo je predominanto sastavljeno iz epitelnih ćelija, međusobno povezanih različitim vezama.
Sva epitelna tkiva na svojoj unutrašnjoj strani naležu na bazalnu membranu. Bazalna membrana je struktura koja odvaja eptielno tkivo od vezivnog tkiva. Sastavljena je iz dva sloja: bazalna lamina i fibroretikularna lamina.
Bazalnu laminu stvaraju epitelne ćelije, dok je fibroretikularna lamina porekla vezivnog tkiva koje se nalazi ispod epitela. Bazalna membrana ima potpornu ulogu i omogućava pričvršćivanje epitela za vezivno tkivo. Takođe, omogućava difuziju hranljivih materija do epitelnog tkiva. (slika 1)
Epitel nema sopstvene krvne sudove, već ga ishranjuju krvni sudovi vezivnog tkiva smeštenog ispod njega. Iz vezivnog tkiva, hranljive materije i kiseonik difunduju do epitelnih ćelija,
Podela epitela prema funkciji:
Prema svojoj funkciji, epitelno tkivo se može podeliti na površinski epitel i žlezdani epitel.
Površinski tj. pokrovni epitel ima protektivnu ulogu (mehanička, termička, hemijska oštećenja), resorptivnu ulogu (resorpcija hranljivih materija u Git-u, difuzija kiseonika u Rs-u). Uz resorptivnu ulogu, mora se napomenuti i selektivna propustljivost epitela. Ona označava mogućnost epitela da „bira“ koje će supstance uneti, a koje izbaciti iz organizma. Na ovaj način se održava postojanost unutrašnjeg sistema čoveka.
Žlezdani epitel, predstavlja grupu visokospecijalizovanih ćelija koje vrše sekreciju različitih struktura. Navešćemo samo neke od funkcija: lučenje znoja, sebuma, mleka, mukusa itd.
Pokrovni tj. površinski epitel:
Pokrovni epitel se može deliti prema obliku ćelija i broju slojeva. Postoje tri osnovna oblika ćelija:
- Skvamozni (pločasti) epitel: ćelije kod kojih je širina značajno veća od visine. One su „pljosnatog“ izgleda, sa malim „izbočinama“ na mestu na kom se nalazi jedro.
- Kubičasti (kockasti) epitel: ćelije čija je širina približno jednaka visini.
- Cilindrični (kolimnalni) epitel: epitel čija je visina veća od njegove širine.
Prema broju slojeva, epitel se može podeliti na prost (jednoredan) epitel i složen (višeredan) epitel. Takođe treba napomenuti pseudoslojevit epitel i prelazni epitel.
1. Prosti skvamozni (pločasti) epitel
Prost pločasti epitel oblaže alveole pluća kao i utrašnjost kardiovaskularnog sistema (endotel). Sastavljen je od jednog reda skvamoznih (pločastih) ćelija, međusobno čvrsto povezanih međućelijskim vezama. (slika 1)
2. Prosti kubični (kockasti) epitel
Predstavlja jedan red kockastih epitelnih ćelija, čvrsto vezanih međućelijskim vezama. Kockasti epitel oblaže duktuse žlezda kao i tubule bubrega. (slika 2)
3. Prosti cilindrični (kolumnalni) epitel
Prost cilindričan epitel je sastavljen iz jednog reda cilindričnih epitelnih ćelija. Na površini ovih ćelija mogu se nalaziti cilije. Tako je u slučaju sa bronhijalnim epitelom, epitelom jajovoda i uterusa. Površina može biti i glatka, takav epitel se može naći u digestivnom traktu kao i bešici. (slika 3.)
4. Epitel prelaznog tipa – urotel
Epitel prelaznog tipa se naziva još i urotel, jer oblaže strukture urinarnog trakta: bubrežne karlice, uretra, mokraćna bešika, ureter. Prelaznog je tipa, jer broj njegovih slojeva zavisi od distenzije ili relaksacije organa koji oblaže. Kada je organ distenziran, epitel ima manji broj slojeva, a kada je relaksiran, postoji veći broj. (slika 4.)
Ovaj epitel je sastavljen iz tri sloja: bazalni, intermedijerni i superficijalni. Bazalni sloj čine kockaste stem (matične) ćelije, čija je osnovna uloga regeneracija epitela.
Ćelije intermedijernog sloja sadrže veliki broj Goldžijevih kompleksa, što omogućava stvaranje velikog broja vezikula koje se posle šalju u supreficijalni sloj. Pri maksimalnoj distenziji, u intermedijernom sloju se nalazi samo jedan red ćelija.
Ćelije superficijanog sloja su Dogeljeve ćelije i predstavljaju potpuno diferencirane ćelije. One poput kišobrana prekrivaju čitavu površinu epitela i međusobno su povezane vrlo čvrstim vezama (okludentni spojevi). Na ovaj način predstavljaju odličnu barijeru i sprečavaju prodor materija iz urinarnog trakta.
5. Pseudoslojeviti epitel
Pseudoslojeviti epitel predstavlja jednoredan cilindričan epitel, koji liči na višeredni epitel. (slika 5.)
Ovo epitelno tkivo sačinjeno je iz jednog reda cilindričnih epitelnih ćelija koje imaju različite karakteristike. Neke su širokih površina, dok su druge klinastog vrha. Osim različitog izgleda, jedra su im na različitoj visini, pa se pri poprečnom preseku dobija izgled višerednosti. Oblaže traheju i dobar deo gornjih partija respiratornog trakta.
6. Pločasto slojeviti epitel (višeslojni pločasti epitel)
Pločasto slojeviti epitel je izgrađen od više redova pljosnatih tj. skvamoznih epitelnih ćelija. U zavisnosti od toga da li podleže ili ne podleže keratinizaciji možemo ga podeliti na: keratinizirajući i nekeratinizirajući. (slika 6)
Keratinizirajući tj. pločasto slojeviti epitel sa orožavanjem predstavlja epitel kože. Kod ovakvog epitela, ćelije najdubljeg sloja tkzv. bazalne ćelije se kontinuirano umnožavaju, dok se najpovršnije ćelije odbacuju. Ovaj proces se naziva keratinizacija i predstavlja karakteristiku epiderma tj. epitela površine kože.
Nekeratinizirajući tj. pločasto slojeviti epitel bez orožavanja je izgrađen iz tri sloja: bazalni sloj, intermedijerni sloj i površinski sloj. Ne podleže procesu keratinizacije i oblaže konjuktive, oralnu sluznicu, sluznicu farinksa, ezofagusa, analnog kanala itd.
7. Višeslojni kockasti epitel
Epitel sastavljen iz više slojeva kockastog epitela, karakterističan za egzokrine žlezde. (slika 7)
8. Višeslojni cilindrični epitel
Sastavljen iz dva ili više slojeva cilindričnog epitela. Karakterističan za mušku uretru i određene duktuse egzokrinih žlezdi.
Tabela 1. vrste pokrovnog epitela i njihova lokalizacija |
|
| Prost skvamozni epitel | Unutrašnje površine KVS-a (endotel tj. vazotel), Telesne duplje: peritoneum, pleura, perikardijum (mezotel); Alveole (pneumocit tipa I); Henleova petlja, Parijetalni list Baumanove kapsule, membranski labirint unutrašnjeg uha, rete testis, epitel rožnjače. |
| Prost kockasti epitel | Proksimalni i distalni kanalići nefrona, sabirni kanalići bubrega, izvodni kanali pljuvačnih žlezda, epitel horioidnog pleksusa, folikuli tireoidne žlezde, parenhim jetre. |
| Prosti cilindrični epitel | Veliki deo digestivnog trakta, žučna kesa; delovi respiratornog i ženskog reproduktivnog sistema; Sabirni kanalići bubrega i izvodni kanali egzokrinih žlezda. |
| Epitel prelaznog tipa (urotel) | Urinarni trakt: bubrežne karlice, ureteri, mokraćna bešika, uretra. |
| Pseudoslojeviti epitel | Muški reproduktivni trakt; Respiratorni trakt od larinksa do bronhija |
| Pločasti slojeviti epitel | Sa orožavanjem : koža Bez orožavanja : usna duplja, farinks, delovi larinksa, epiglotis, ezofagus, deo analnog kanala, deo cerviksa uterusa, distalna uretra, vagina, konjuktiva, kornea i nazalna šupljina |
| Višeslojni kockasti epitel | Egzokrine žlezde |
| Višeslojni cilindrični epitel | Muška uretra; duktusi egzokrinih žlezda; |
| Preuzmi PDF verziju tabele: | klikni ovde |
Žlezdano epitelno tkivo
Žlezdani epitel predstavlja poseban tip epitelnog tkiva koji izgrađuje žlezde. Najosnovnija podela žlezda jeste na endokrine i egzokrine.
Endokrine žlezde tj. žlezde sa unutrašnjim lučenjem, svoje produkte oslobađaju u ekstracelularni prostor, nakon čega se oni vrlo brzo putem krvotoka transportuju do ciljanih mesta. Njihova građa je karakteristična za organe u kojima se nalaze i najčešće se tada i opisuju.
Egzokrine žlezde tj. žlezde sa spoljašnjim lučenjem, svoje produkte oslobađaju u spoljašnju sredinu, tačnije u lumen duktusa koji ih dalje transportuje do ciljanih mesta.
Osim striktno endokrinih i striktno egzokrinih žlezda, postoje organi koji imaju i endokrinu i egzokrinu funkciju. Takvi su jetra i pankreas.
Egzokrine žlezde
Postoji veliki broj egzokrinih žlezda u čovekovom organizmu: pljuvačne žlezde, egzokrini pankreas, gastrične žlezde, znojne i lojne žlezde, intestinalne žlezde, mlečne žlezde itd.
Svaka od njih sastoji se iz dva dela: sekretornog tj. glandularnog i ekskretornog tj. duktalnog.
Sekretorni deo egzokrine žlezde u sebi sadrži žlezdani epitel i zadužen je za sekreciju različitih supstanci (znoj, mleko, pankreasni enzimi, itd.). U zavisnosti od organizacije glandularnog dela, egzokrine žlezde se mogu podeliti na:
- Tubularne – žlezdani epitel organizovan u vidu cevastih struktura tj. tubula
- Alveolarne (acinusne) – žlezdani epitel organizovan u vidu loptastih struktura, po obliku sličnih alveolama.
- Tubuloalveolarne – kombinacija prethodna dva.
Duktalni tj. ekskretorni deo, sastavljen je od niza kanala (duktusa) čija je uloga da stvoreni sekret dopreme do ciljanog mesta. (npr. znoj na površinu kože, pankreasne enzime do dvanaestopalačnog creva). Ovi izvodni kanali mogu biti razgranati ili nerazgranati. Na osnovu toga, žlezde se mogu podeliti na proste i složene.
Na osnovu prethodnih podela, možemo zaključiti da postoje:
1. Proste žlezde: (slika 9)
2. Složene žlezde: (slika 10)
Podela egzokrinih žlezda na osnovu tipa sekrecije:
Osim svoje građe, egzokrine žlezde se mogu podeliti i na osnovu vrste sekrecije. Kod merokrine sekrecije, žlezde svoj sadržaj izbacuju egzocitozom sekretornih granula. Kod apokrine sekrecije, sa sekretornim granulama,odvaja se i deo ćelijske membrae. Holokrina sekrecija označava odlubljivanje čitave ćelije.
