Neurologija: Test

1. Flakcidna paraplegija nastaje usled lezije:

a) iznad cervikalne intumescencije

b) u nivou cervikalne intumescencije

c) iznad lumbalne intumescencije

d) u nivou lumbalne intumescencije

Question 1 of 354

2. Absansi su:

a) generalizovani konvulzivni napadi

b) generalizovani nekovulzivni napadi

c) parcijalni kompleksni napadi

d) parcijalni jednostavni napadi

Question 2 of 354

3. Miotonija je:

a) slabost mišića

b) EMG-om registrovana reakcija

c) izraz za „igranje mišića ispod kože“

d) otežana i odložena dekontrakcija mišića posle snažne voljne kontrakcije

Question 3 of 354

4. Akutna egzacerbacije multiple skleroze leči se:

a) Kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno

b) Visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana

c) Interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje

d) Azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje

Question 4 of 354

5. Fenomen olovne cevi je znak:

Lezije perifernog motoneurona

Rigidne hipertrofije

Spastične hipertrofije

Lezije malog mozga

Question 5 of 354

6. Od Parkinsonove bolesti boluje:

a) približno svaka pedeseta osoba u populaciji između 50 i 70 godina

b) između 5% i 15% osoba starijih od 60 godina

c) između 2% i 5% ljudi koji imaju između 50 i 70 godina,

d) približno svaka stota osoba starija od 60 godina

Question 6 of 354

7. Prve samostalne korake, uz pridržavanje za jednu ruku se kod najveći broj zdrave dece izvodi:

a) od druge godine

b) od šest meseci

c) od devet meseci

d) od 13-14 meseci

Question 7 of 354

8. „Rodine noge” se često vidjaju kod:

a) Charcot-Marie-Tooth-ove neuropatije

b) miastenije gravis

c) facio-skapulo-humeralne mišićne distrofije

d) amiotrofične lateralne skleroze

Question 8 of 354

9. Moguće neželjeno dejstvo valproata je:

a) Depresija disanja

b) Retrogradna amnezija

c) Epizode febrilnosti

d) Hepatotoksičnost

Question 9 of 354

10. U slučaju lezije okulomotornog nerva može da se pojavi sve navedeno, izuzev:

a) semiptoze

b) bulbusa u položaju abdukcije

c) poremećaja lakrimalne sekrecije

d) midrijaze

Question 10 of 354

11. Lek koji je najefikasniji u lečenju citotoksičnog edema je:

a) Kortikosteroidi

b) Manitol, 20% solucija

c) Glukoza (hipertona solucija)

d) Hipotone solucije

Question 11 of 354

12. U slučaju lezije okulomotornog nerva može da se pojavi sve navedeno, izuzev:

a) semiptoze

b) bulbusa u položaju abdukcije

c) mioze

d) midrijaze

Question 12 of 354

13. Kod sindroma «caude equine» postoji:

a) Potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta, inkontinecija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa «jahaćih čakšira»

b) Perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa « jahaćih čakšira», uz slabost mišića potkolenica i stopala

c) « Nivo senzibiliteta», uz inkontinenciju i impotenciju, očuvana motorika donjih ekstremiteta

d) Oštećena funkcija sfinktera bez ispada senzibiliteta, uz očuvanu snagu svih mišića donjih ekstremiteta

Question 13 of 354

14. U profilaksi napada migrene efikasni su svi lekovi osim:

a) Valproat

b) Karbamazepin

c) Propranolol

d) Fenobarbiton

Question 14 of 354

15. Patološke promene u lezijama u mozgu u Multiploj sklerozi se karakterišu:

a) nakupinama zapaljenjskih ćelija

b) demijelinizacijom

c) oštećenjem aksona

d) svime navedenim

Question 15 of 354

16. Zanemarivanje suprotne strane (tela i prostora) , tzv. „neglekt“ javlja se kao manifestacija oštećenja:

a) temporalnog režnja dominantne hemisfere

b) parastrijatnog korteksa oba okcipitalna režnja

c) parijetalnog režnja nedominantne hemisphere

Question 16 of 354

17. U Alzheimerovoj demenciji najznačajnije, sa faramakološkog aspekta, je smanjenje :

a) aktivnosti dopaminergičkog sistema

b) aktivnosti serotonina

c) aktivnosti holin acetil transferaze

d) nijedna tvrdnja nije tačna

Question 17 of 354

18. Dekortikacioni položaj bolesnika u komi uključuje:

a) ekstenziju, addukciju i unutrašnju rotaciju ruku, fleksiju ručja i prstiju, uz ekstenziju nogu i unutrašnju rotaciju stopala

b) addukcija ruku, fleksija ruku u laktu sa hiperpronacijom ručja, uz ekstenziju nogu

c) ne znam

Question 18 of 354

19. Huntingtonova bolest je neurodegenerativna bolest koju karakterišu:

a) Horeički nevoljni pokreti, demencija I pozitivna anamneza o istoj bolesti u porodici

b) Horeički pokreti i poremećaj hoda

c) Pozitivan test plaženja jezika

d) Prisutne orobukolingvalne horeičke diskinezije, rigor i tremor

Question 19 of 354

20. Myelitis transversalis karakteriše:

a) Albuminocitološka disocijacija u likvoru

b) Motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera

c) Albuminocitološka disocijacija u likvoru i motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcijesfinktera

d) Motorna slabost donjih ekstremiteta

Question 20 of 354

21. Negroov fenomen se viđa kod:

Spastične hipertonije

Rigidne hipertonije

Tremora

Lezije perifernog motornog neurona

Question 21 of 354

22. Refleks tricepsa se integriše u nivou:

L3-4 segmenta kičmene moždine

C5 segmenta kičmene moždine

S1 segmenta kičmene moždine

C6-7 segmenta kičmene moždine

Question 22 of 354

23. Astereognozija je:

a) nemogućnost prepoznavanja težine

b)nemogućnost prepoznavanja oblika

c) nemogućnost prepoznavanja slova

d) nemogućnost identifikacije delova tela

Question 23 of 354

24. Weberov alterni sindrom uključuje:

a) leziju istostranog n. III i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

b) leziju istostranog n. VI i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

c) leziju istostranog n. VII i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

d) leziju istostranog n. XII i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

Question 24 of 354

25. Tumor hipofize može dovesti do:

a) Homonimne hemianopsije

b) Centralnog skotoma

c) Heteronimne bitemporalne hemianopsije

d) Heteronimne binazalne hemianopsije

Question 25 of 354

26. Limbični sistem je zadužen za:

a) percepciju

b) procenu okoline

c) emocionalnu i nagonsku aktivnost

d) kognitivne funkcije mozga

Question 26 of 354

27. Hipotonija mišića:

a) se može javiti kod bolesnika sa oštećenjem malog mozga

b) se nikada ne javlja kod bolesnika sa oštećenjem malog mozga

c) je posledica lezije centralnog motornog neurona

d) je posledica lezije kranijalnih delova ekstrakranijalnih formacija kranijalnih struktura koje se prostiru ekstrakranijalno

Question 27 of 354

28. Lumbalna punkcija je dijagnostička metoda izbora kod:

a) zapaljenskih bolesti moždanica i mozga

b) cerebrovaskularnih bolesti

c) tumora mozga

d) bolesti kičmene moždine

Question 28 of 354

29. Tremor u miru, rigor, posturalni poremećaj i magnetni hod su karakteristike:

a) Hantingtonove horeje

b) Wilsonove bolesti (hepatolentikularne degeneracije)

c) Parkinsonove bolesti

d) Choreae minor

Question 29 of 354

30. Poboljšanje mišićne snage nakon primene Prostimina (Neostigmina) je tipično za:

a) mišićnu distrofiju

b) mijastenični sindrom

c) kongenitalne miopatije

d) mijasteniju gravis

Question 30 of 354

31. Fenomen zanemarivanja suprotne strane tela (tzv. "neglect” prostora):

a) nastaje kod oštećenja okcipitalnog režnja obe hemisfere

b) nastaje kod oštećenja parijetalnog režnja nedominantne hemisfere

c) nastaje kod oštećenja parijetalnog režnja dominantne hemisphere

d) nastaje kod oštećenja retikularne formacije moždanog stabla

Question 31 of 354

32. Imunski posredovana neuropatija je:

a) Polineuropatija kod akutne intermitentne porfirije

b) Alkoholna polineuropatija

c) Neuropatija kod deficita vitamina B12

d) Akutni poliradikuloneuritis

Question 32 of 354

33. Gubitak refleksa je čest znak kod:

a) Parkinsonove bolesti

b) Miastenije gravis

c) Neuropatija

d) Multiple skleroze

Question 33 of 354

34. Širenje motornih napada sa jednog na druge delove tela prema redosledu njihove somatotopske reprezentacije u motornom korteksu predstavlja:

a) Westov motorni morš

b) Jacksonov motorni marš

c) Lenox-Gastautov motorni sindrom

Question 34 of 354

35. Kod oštećenja konusa medule spinalis postoji:

a) Perianogenitalni ispadi senzibiliteta, inkontinencija, impotencija i potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta

b. Slabost peronealne muskulature sa nemogućim hodom na petama, ispad senzibiliteta tipa “jahaćih čakšira”, inkontinencija

c) Teška slabost mišića potkolenica i stopala sa očuvanom funkcijom sfinktera, bez ispada senzibilitet

d) Teška slabost mišića potkolenica i stopala, inkontinencija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta

Question 35 of 354

36. Naglim istezanjem m.qudriceps femorisa i m. triceps sure trajnim potiskivanjem dobija se ritmička kontrakcija nazvana:

a) opsoklonus

b) nistagmus retractorius

c) klonus

d) patelarni refleks

Question 36 of 354

37. Syringomyelija je:

a) patološki stvorena šupljina u kičmenoj moždini

b) intramedularni tumor

c) zapaljenski proces kičmene moždine

d) hemoragični proces u kičmenoj moždini

Question 37 of 354

38. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku:

a) moždanog oštećenja nastalog na rodjenju

b) infekcije CNS-a

c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS-a

d) pothranjenosti dece

Question 38 of 354

39. Bitemporalna heteronimna hemianopsija je posledica lezije u nivou:

a) optičkog nerva

b) optičke hijazme

c) primarnih optičkih centara

d) tractusa opticusa

Question 39 of 354

40. Najefikasniji terapijski postupak u lečenju dijabetične polineuropatije je:

a) Regulacija glikemije

b) Intravenski imunoglobulini

c) Antidepresivi

d) Kortikosteroidi

Question 40 of 354

41. Eferentni deo kornealnog refleksa je:

n. opticus

n.ophtalmicus

n. oculomotorius

n. facialis

Question 41 of 354

42. U profilaksi napada migrene jedino nisu efikasni:

a) valproat

b) propranolol

c) karbamazepin

d) fenobarbiton

Question 42 of 354

43. Optička agnozija je:

a) potpuno slepilo za boje

b) delimično slepilo sa reaktivnom depresijom

c) delimično prepoznavanje predmeta

d) nemogućnost prepoznavanja poznatog predmeta iako ga bolesnik vidi

Question 43 of 354

44. ¨Gowersov manevar” je karakterističan:

a) za proksimalnu mišićnu slabost

b) za peronealnu mišićnu slabost

c) za oštećenje plexus brachialisa

d) za oštećenje cerebelluma

Question 44 of 354

45. Mesto patološkog procesa kod mijastenije gravis je :

a) postsinaptička membrana u neuromišićnoj sinapsi

b) presinaptički receptori

c) dopaminski receptori

d) serotoninski receptori

Question 45 of 354

46. U osnovu Parkinsonove bolesti leži nedostatak na nivou nigrostrijatnih vlakana:

a) Serotonina

b) Adrenalina

c) Acetilholina

d) Dopamina

Question 46 of 354

47. Aspirin se daje kod cerebrovaskularnih bolesti :

a) u primarnoj prevenciji

b) u sekundarnoj prevenciji

c) u primarnoj i sekundarnoj prevenciji

d) ne daje se uopšte

Question 47 of 354

48. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku:

a) moždanog oštećenja, nastalog na rođenju

b) infekcije CNS

c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS

d) pothranjenosti dece

Question 48 of 354

49. Jandrassikov manevar se koristi za:

procenu funkcije malog mozga

pojačanje mišićnog refleksa

procenu dubokog senzibiliteta

ispitivanje mišićne snage

Question 49 of 354

50. Sindrom epikonusa daje lezija:

a) segmenta Th10-12

b) C6-7

c) L4-S2

d) S3- S4

Question 50 of 354

51. Osnovna dijagnostička metoda za postavljanje dijagnoze apscesa mozga je:

a) lumbalna punkcija

b) CT ili NMR

c) laboratorijske pretrage sa povišenom SE

d) klinička slika i povišena telesna temperatura su dovoljni za postavljanje dijagnoze

Question 51 of 354

52. Nistagmus praćen vrtoglavicom, mukom, povraćanjem i tinitusom je najverovatnije:

a) opsoklonus

b) kongenitalni

c) fiziološki

d) vestibularni

Question 52 of 354

53. Osnovna metoda za postavljanje dijagnoze miopatije je:

a) magnetna rezonanca

b) elektromioneurografija

c) elektroencefalografija

d) komjuterizovana tomografija

Question 53 of 354

54. Faktori rizika za vaskularnu demenciju su:

a) Starost, hereditet, viši nivo aluminujuma u vodi za piće, niže obrazovanje

b) Etnička pripadnost, mutacije na 9. i 10. hromozomu, trauma mozga

c) Starenje, arterijska hipertenzija, diabetes mellitus, hiperlipidemija, pušenje

d) Infekcija herpes sympleks tip 1 virusom, ApoE gen, visok nivo homocisteina

Question 54 of 354

55. Simptomatski vazospazam krvnih sudova mozga i posledična odložena ishemija u bolesnika sa subarahnoidalnom hemoragijom ( SAH) javlja se se u preko 40% bolesnika:

a) izmedju 4. i 12. dana od početka bolesti

b) odmah nakon početka bolesti

c) u prvoj godini nakon SAH-a

d) vazospazam se ne javlja kod SAH-a

Question 55 of 354

56. Znak transkranijalne hernijacije mozga je:

a) Hačisonova zenica

b) Argil- Robertsonova zenica

c) uska nereaktibilna zenica

d) zenica nepravilnog oblika

Question 56 of 354

57. Lezija zadnjih kolumni dovodi do:

Gubitka vibracionog senzibiliteta

Gubitka osećaja za bol

Gubitka osećaja za toplo i hladno

Gubitka kontrole sfinktera

Question 57 of 354

58. Šta čini dijagnozu Hantingtonove horeje?

a) Horeja, pozitivna porodična anamneza

b) Horeja, reumatsko oboljenje

c) Horeja, javlja se u trudnoći, psihički poremećaj

d) Horeja, kognitivna deterioracija, psihijatrijski poremećaji i pozitivna familijarna anamneza

Question 58 of 354

59. Oštećenje senzibiliteta je prisutno kod:

a) Miastenije gravis

b) Miopatija

c) Polineuropatija

d) Amiotrofične lateralne skleroze

Question 59 of 354

60. Hipotrofija mišića jezika nastaje kao posledica:

a) Bulbarnog oštećenja

b) Pseudobulbarnog oštećenja

c) Kortikalnog oštećenja

d) Oštećenja n. glosofaringeusa i n. vagusa

Question 60 of 354

61. Bitemporalni ispad vidnog polja se javlja:

Kod lezije optičkog nerva

Kod lezije optičke hijazme

Kod lezije iza optičke hijazme

Kod lezije vidne kore

Question 61 of 354

62. "Makazast" hod u dece sa dečijom cerebralnom oduzetošću predstavlja izmenjen hod sa tendencijom ukrštanja nogu usled:

a) Mišićne hipotonije

b) Ataksije

c) Mišićne hipertonije i spazma adduktora

d) Mišične hipertonije ili hipotonije

Question 62 of 354

63. Kada pri izvodjenju Rombergovog testa bolesnik pada samo sa zatvorenim očima, reč je o oštećenju:

a) cerebeluma

b) vestibularnog nerva

c) zadnjih funikula kičmene moždine

d) cerebeluma i vestibularnog nerva

Question 63 of 354

64. Oblast ishemične penumbre je :

a) mesto terapijskog dejstva

b) mesto najvećeg oštećenja tkiva

c) zona na koju lekovi ne deluju

d) mesto nepovratnog oštećenja neurona

Question 64 of 354

65. Grafospazam, blefarospazam i tortikolis su klinička manifestacija:

a) Sydenhamove horee

b) distonije

c) juvenilne epilepsije

d) ničeg navedenog

Question 65 of 354

66. Drop ataci su:

a) ispadi vidnog polja

b) ispadi funkcije urogenitalnog trakta

c) epileptični napadi u detinjstvu

d) nagli gubitak snage u nogama i pad, zbog ishemije piramidnih puteva u predelu ponsa

Question 66 of 354

67. Naglim istezanjem m. quadriceps femoris i m.triceps surae trajnim potiskivanjem dobija se ritmička kontrakcija koju nazivamo:

a) opsoclonus

b) nistagmus retracrorius

c) clonus

d) epiclonus

Question 67 of 354

68. Na potres mozga (comotio cerebri) najviše upućuju:

a) konfuznost ili gubitak svesti nakon povrede do 20 minuta, anterogradna amnezija do 24 sata, odsustvo neuroloških i radioloških znakova lezije mozga

b) gubitak svesti nakon povrede do 24 sata, anterogradna amnezija preko 72 sata, odsustvo neuroloških i radioloških znakova lezije mozga

c) gubitak svesti nakon povrede preko 24 sata, anterogradna amnezija preko 72 sata, patološki neurološki nalaz i znaci destrukcije mozga na neuroslikanju (CT ili NMR)

d) samo znaci destrukcije mozga na neuroslikanju

Question 68 of 354

69. Prosti apsansni napadi u detinjstvu se NE karakterišu:

a) EEG paroksizmima šiljak-talasa od 3/s

b) Povoljnom prognozom i dobrim terapijskim odgovorom na valproate

c) Mentalnom retardacijom

d) Odsustvom strukturnih oštećenja mozga

Question 69 of 354

70. Dijagnozu stečene autoimune mijastenije gravis potvrdjuje sledeći elektrofiziološki nalaz:

a) Sniženje brzina provodljivosti

b) Dekrement pri repetitivnoj stimulaciji nerva veći od 15%

c) Nalaz miopatskih potencijala niske amplitude i praskavog tona izbijanja

d) D.Inkrement pri repetitivnoj stimulaciji nerva veći od 100%

Question 70 of 354

71. Dijagnozu tuberozno-skleroznog kompleksa čini trijas:

a) Lišovi noduli dužice, hiperpigmentacije kože i gliom optičkog puta

b) Adenoma sebaceum lica, epilepsija i sfenoidna displazija

c) Angoifibrom lica, epilepsija i mentalna retardacija

d) Mrlje boje bele kafe, mikrokranija i gliom optičkog puta

Question 71 of 354

72. Koji od sledećih tumora mozga nije lokalizovan u zadnjoj lobanjskoj jami:

a) Meduloblastom

b) Cerebralni astrocitom

c) Ependimom

d) Kraniofaringeom

Question 72 of 354

73. U profilaksi napada migrene efikasni su svi lekovi osim:

a) Valproat

b) Karbamazepin

c) Propranolol

d) Fenobarbiton

Question 73 of 354

74. Akutna egzacerbacija multiple skleroze leči se:

a) kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno

b) visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana

c) interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje

d) azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje

Question 74 of 354

75. Koji se simptomi/znaci mogu pripisati infarktu u vertebrobazilarnom slivu?

a) Bilateralna homonimna hemianopsijia

b) Monokularni gubitak vida

c) Afazija

d) Urinarna inkontinencija

Question 75 of 354

76. Tinelovi znaci su korisni u kliničkom pregledu za potvrdu dijagnoze:

a) Vegetativne disautonomije

b) Kompresivnih neuropatija

c) Multiple skleroze

d) Mišićnih distrofija

Question 76 of 354

77. Od multipe skleroze najčešće oboljevaju:

a) Deca

b) Mladi odrasli od 20-40. godine

c) Stariji od 50 godina

d) Stariji od 70 godina

Question 77 of 354

78. Za Friedreichovu ataksiju ne važi jedna tvrdnja:

a) nasledjuje se po autosomno-recesivnom tipu

b) zbog oštećenja zadnjih kolumni kičmene moždine javlja se oštećenje proprioceptivnog i vibracionog senzibiliteta

c) Friedreichovo stopalo i teška kifoskolioza kičme je prisutna u oko 80% bolesnika

d) Završava se dobrim oporavkom krajem četvrte decenije života

Question 78 of 354

79. Najčešći uzrok nastanka subaranoidnih hemoragija je:

a) Hipertenzija

b) Cerebralna arterio-venska malformacija

c) Cerebralna aneurizma

d) Antikoagulansi

Question 79 of 354

80. Gubitak dubokih mišićnih refleksa je čest znak kod:

a) Parkinsonove bolesti

b) Miastenije gravis

c) Neuropatija

d) Multiple skleroze

Question 80 of 354

81. Fenomen „klackalice“ tipičan je:

a) za mišićne distrofije

b) za neuralgiju n.glosofaringeusa

c) za fakomatoze

d) za VB insuficijenciju

Question 81 of 354

82. Senzorna afazija se zove:

a) Weberova

b) Wernickeova

c) Brockina

d) nijedna od navedenih

Question 82 of 354

83. Lumbalna punkcija je kontraindikovana kod :

a) Povišenog intrakranijalnog pritiska

b) Poremećenih faktora koagulacije

c) Infekcije kože na mestu gde se vrši lumbalna punkcija

d) Sve navedeno je tačno

Question 83 of 354

84. Ptoza se javlja kod lezije:

n. trigeminusa

n. opticusa

n. facialisa

n. oculomotoriusa

Question 84 of 354

85. Kardinalni znaci Parkinsonove bolesti su:

a) Statički tremor, spastičnost, narušeni posturalni mehanizmi

b) Posturalni tremor, rigor, hipokineza

c) Rigor, tremor u miru, hipobradikineza i narušeni posturalni mehanizmi

d) Afazija, poremećaj hoda, sniženi sinkinetski pokreti ruku

Question 85 of 354

86. Obostrani vidni simptomi dizartrija, ataksija, tinitus, vrtoglavica, hipakuzija, diplopije simptomi su:

a) aure klasične migrene

b) aure bazilarne migrene

c) aure hemiplegične migrene

d) abdominalne migrene tenzionog tipa

Question 86 of 354

87. Kod oštećenja ćelija perifernog motornog neurona u kičmenoj moždini prisutno je:

a) Oštećenje senzibiliteta

b) Spastično povišen tonus

c) Hipotrofije mišića i fascikulacije

d) Ataksija ruku i nogu

Question 87 of 354

88. Kod bolesnika sa funikularnom mijelozom (deficit vitamina B12) postoji oštećenje u:

a) dorzalnim kolumnama kičmene moždine

b) kortikospinalnim putevima

c) perifernim nervima

d) sve navedeno

Question 88 of 354

89. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku:

a) moždanog oštećenja nastalog na rodjenju

b) infekcije CNS-a

c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS-a

d) pothranjenosti dece

Question 89 of 354

90. Normalan broj ćelija u cerebrospinalnoj tečnosti je:

a) 4-5 u mm3

b) do 10 u mm3

c) do 5o mm3

d) preko 100 u mm3

Question 90 of 354

91. Senzorna afazija nastaje usled lezije:

Wernickeove zone

Brockine zone

Perirolandičke zone

Premotorne zone

Question 91 of 354

92. Oštećenje n. optikusa dovodi do slepila:

a) istostranog oka

b) kontralateralnog oka

Question 92 of 354

93. Anosmija je:

Gubitak osećaja za mirise

Oštećenje vida

Ispad u vidnom polju

Poremećaj sluha

Question 93 of 354

94. Kod obolelih od Friedreichove ataksije postoje:

a) Cerebelarni znaci, sniženi mišićni refleksi i kardiopulmonalni poremećaji

b) Hod na široj osnovi, poremećaji vida i duple slike

c) Simptomi i znakovi koji su “rašireni u vremenu i prostoru”

d) Intencioni tremor, demencija i podatak o recesivnom nasledju

Question 94 of 354

95. Kod Alzheimerove bolesti u biohemijskom smislu u hipokampusu i korteksu dominira:

a) smanjena aktivnost MAO-B

b) pojačana aktivnost MAO-B

c) smanjena aktivnost holin acetil transferaze

d) pojačana aktivnost acetil holin esteraze

Question 95 of 354

96. Kliničkom slikom amiotrofičke lateralne skleroze dominiraju:

a) distalne hipotrofije, fascikulacije, smetnje govora i gutanja

b) proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima, smetnje govora

c) distalne hipotrofije, ispad senzibiliteta, smetnje govora

d) proksimalne hipotrofije, fascikulacije, sfinkterne smetnje

Question 96 of 354

97. Osnovni znaci Parkinsonove bolesti su:

a) tremor, spastičnost, bradikinezija, gubitak posturalnih refleksa

b) tremor, bradikinezija, rigor, gubitak posturalnih refleksa

c) gubitak posturalnih refleksa, tremor, spastičnost

d) nijedan od navedednih

Question 97 of 354

98. Proteinorahija u normalnom likvoru iznosi:

a) Od 0,15 do 0,45 mg/L

b) Od 0,45 do 0,80 g/L

c) Od 1 – 2 g/L

d) ništa od navedenog nije tačno

Question 98 of 354

99. Koje su najčešće kliničke manifestacije ishemičnog moždanog udara u karotidnom slivu?

a) Hemipareza sa disfazijom

b) Vrtoglavica i ataksija hoda

c) Hemihipestezija sa disfagijom

d) Diplopije, ptoza i hemipareza

Question 99 of 354

100. Bradikinezija je simptom koji se javlja kod:

a) lezije piramidnog puta

b) Parkinsonove bolesti

c) lezije perifernog motornog neurona

d) Wilsonove bolesti

Question 100 of 354

101. Ako bolesnik ima bol i crvenilo u oku, povećano lučenje suza i curenje iz nosa i glavobolju, on najverovatnije ima:

a) Migrenu

b) Cluster glavobolju-Horton

c) Tenzionu glavobolju

d) Trigeminalnu neuralgiju

Question 101 of 354

102. Homonimna hemianopsija je posledica lezije:

a) optičkog nerva

b) optičke hijazme

c) tractus opticus-a

d) primarnog vizuelnog koreteksa u okcipitalnom režnju

Question 102 of 354

103. Kriterijumi za dijagnozu demencije sa Lewy-jevim telima su:

a) Demencija, fluktuacije pažnje i svesti, vizuelne halucinacije, parkinsonizam

b) Demencija, piramidni sindrom, sumanute ideje, afazija

c) Agnozija, apraksija, afazija, disleksija i diskalkulija

d) Poremečaj ponašanja, depresivnost, nekritičnost i neuvidjavnost

Question 103 of 354

104. Lumbalna punkcija je dijagnostička metoda izbora kod:

a) Zapaljenskih bolesti moždanica i mozga

b) Cerebrovaskularnih bolesti

c) Tumora mozga

d) Bolesti kičmene moždine

Question 104 of 354

105. Posttraumatska amnezija je najčešće:

a) samo retrogradna

b) prospektivna

c) traje do 3 dana

d) anterogradna i retrogradna

Question 105 of 354

106. Kod svih vrsta statusa epilepticusa suvereno sredstvo dato intravenski je:

a) fenobarbiton

b) neurontin

c) diazepam

d) odmah se uvodi u anesteziji

Question 106 of 354

107. U lečenju idiopatske trigeminalne neuralgije koriste se svi lekovi izuzev:

a) karbamazepin

b) blokada gaserovog gangliona injekcijom alkohola

c) antihipertenzivi

d) triciklični antidepresivi

Question 107 of 354

108. Terapija neuropatskog bola uključuje sve osim:

a) Antiepileptika

b) Preparata levodope

c) Nesteroidnih antireumatika

d) Kapsaicina

Question 108 of 354

109. Pronacija i tonjene ruke su znak:

Lezije malog mozga

Lezije piramidnog sistema

Lezije ekstrapiramidalnog sistema

Lezije neuromišićne spojnice

Question 109 of 354

110. U lečenju akutne intermitentne porfirije treba koristiti sve izuzev:

a) Hipertoničnog rastvora glukoze

b) Largactila

c) Propranolola

d) Barbiturata

Question 110 of 354

111. Bolest u čijoj osnovi leži imunski poredovano oštećenje povezano sa sitno ćelijskim Ca pluća, a klinički se karakteriše generalizovanom slabošću i znacima autonomne disfunkcije je:

a) miotonička distrofija

b) botulizam

c) maligna hipertermija

d) Lambert-Eatonov sindrom

Question 111 of 354

112. U lečenju akutne intermitentne porfirije treba koristiti sve izuzev:

a) Hipertoničnog rastvora glukoze

b) Largactila

c) Propranolola

d) Barbiturata

Question 112 of 354

113. “Gowersov manevar” je karakterističan:

a) za proksimalnu mišićnu slabost nogu

b) za peronealnu mišićnu slabost

c) za oštećenje plexus brachialisa

d) za oštećenje cerebelluma

Question 113 of 354

114. Ekstrapiramidni sistem je skup jezgara i njihovih veza:

a) izvan piramidnog sistema

b) u piramidnom sistemu

c) u fosa cranii posterior

d) u diencefalonu

Question 114 of 354

115. Mesto patološkog procesa kod mijastenije gravis je :

a) postsinaptička membrana u neuromišićnoj sinapsi

b) presinaptički receptori

c) dopaminski receptori

d) serotoninski receptori

Question 115 of 354

116. Hemibalizam, to su:

a) crvuljasti pokreti jedne ruke

b) grubi pokreti obično jednog ekstremiteta, liče na bacanje

c) pokreti obe ruke u proksimalnim mišićima

d) pokreti jedne ruke koji liče na ples

Question 116 of 354

117. Lazarevićev znak ima klinički značaj ukoliko se javlja kada se noga odigne od podloge :

a) za manje od 30 stepeni

b) od 30 do 70 stepeni

c) preko 70 stepeni

Question 117 of 354

118. „Zargon afazija „ označava poremećaj govora

a) Prisustvo spontanog govora uz postojanje neologizama, anomije, parafazije

b) Leziju Wernickeove zone u kaudalnom delu temporalne vijuge

c) Senzornu afaziju tj. nerazumevanja i svog i tudjeg govora

d) sve navedeno je tačno

Question 118 of 354

119. Kod oštećenja torakalnog dela kičmene moždine prisutna je:

a) Spastična kvadripareza

b) Spastična parapareza

c) Flakcidna parapareza

d) Flakcidna kvadripareza

Question 119 of 354

120. N.trochrearis je:

a) četvrti kranijalni nerv

b) grana n.oculomotoriusa

c) grana n. optikusa

d) grana n. facialisa

Question 120 of 354

121. Binswangerova bolest je:

a) sporo napredujuća vaskularna demencija

b) degenerativna demencija

c) kortikalna demencija

d) demencija nastala usled ponovljenih moždanih udara sa hemiplegijom

Question 121 of 354

122. Multipla skleroza je oboljenje u kome dominira oštećenje:

a) bele mase centralnog nervnog sistema

b) perifernog nervnog sistema

c) sive mase centralnog nervnog sistema

d) neuromišićne spojnice

Question 122 of 354

123. Brocinu afaziju obično prati:

a) desnostrana hemipareza/plegija

b) flakcidna paraplegija

c) intencioni tremor

Question 123 of 354

124. Zona ishemičke penumbre je deo ishemičke teritorije gde:

a) ne postoji rezidualni protok krvi

b) postoje ireverzibilne promene tkiva

c) su neuroni „ funkcionalno“ nemi, ali strukturno očuvani

d) se nalazi centar infarktne zone

Question 124 of 354

125. Kod sindroma «caude equine» postoji:

a) Potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta, inkontinecija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta t ipa «jahaćih čakšira»

b) Perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa « jahaćih čakšira», uz slabost mišića potkolenica i stopala

c) « Nivo senzibiliteta», uz inkontinenciju i impotenciju, očuvana motorika donjih ekstremiteta

d) Oštećena funkcija sfinktera bez ispada senzibiliteta, uz očuvanu snagu svih mišića donjihekstremiteta

Question 125 of 354

126. Neuropatski bol uključuje sve senzitivne fenomene, izuzev:

a) dizestezije

b) alodinije

c) siringomijeličke disocijacije senzibiliteta

d) kauzalgije

Question 126 of 354

127. Kliničkom slikom amiotrofičke lateralne skleroze dominiraju:

a) distalne hipotrofije, fascikulacije, smetnje govora i gutanja

b) proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima, smetnje govora

c) distalne hipotrofije, ispad senzibiliteta, smetnje govora

d) proksimalne hipotrofije, fascikulacije, sfinkterne smetnje

Question 127 of 354

128. Akutni poliradikuloneuritis karakterše :

a) Porast proteina u likvoru sa normalnim brojem ćelija

b) Segmentni ispad senzibiliteta

c) Poremećaj kontrole sfinktera

d) Flakcidna kvadripareza

Question 128 of 354

129. Kako se manifestuje hidrocefalus u deteta?

a) razmaknutim suturama i ubrzanim porastom obima glave

b) usporenim porastom obima glave

c) uvek hipertonijom

d) ubrzanim srastanjem lobanjskih sutura

Question 129 of 354

130. Pogoršanje mišićne slabosti nakon aktivacije mišića i izvesno poboljšanje nakon odmora istih karakteristika je :

a) Dišenove mišićne distrofije

b) Bekerove mišićne distrofije

c) Mijastenije gravis

Question 130 of 354

131. Glavobolja koja budi pacijenta iz sna, povraćanje u mlazu i edem papile optičkog nerva su opšti, zajednički simptomi:

a) tumora mozga

b) migrene

c) meningitisa

d) klaster glavobolje

Question 131 of 354

132. Lekovi izbora u terapiji apsansnih napada su:

a) karbamazepin i fenitoin

b) kortikosteroidi

c) valproati i etosukcimid

d) fenobarbiton i diazepam

Question 132 of 354

133. Naglo nastala glavobolja, povraćanje i fokalni neurološki deficit su TIPIČNA klinička manifestacija:

a) Subarahnoidalne hemoragije

b) Intracerebralne hemoragije

c) Ishemijskog moždanog udara

d) Migrenoznog napada

Question 133 of 354

134. Neurofibromatozu karakteriše:

a) Vaskularni nevus lica

b) Adenoma sebaceum

c) Mrlje boje bele kafe

d) Porencefalija

Question 134 of 354

135. Ishemijski moždani udar može nastati:

a) trombozom u moždanom krvnom sudu

b) embolizacijom iz srca

c) embolizacijom iz krvnih sudova vrata

d) sve navedeno je tačno

Question 135 of 354

136. Osnov kliničke slike akutnog poliradikuloneuritisa ( Sy Guillain-Barre) je:

a) Globalna mišićna slabost, sa pojačanim mišićnim refleksima i očuvanom funkcijom sfinktera

b) Ascedentna, pretežno simetrična slabost sa sniženim/ugašenim mišićnim refleksima i očuvanom funkcijom sfinktera

c) Descedentna, pretežno simetrična slabost sa pojačanim mišićnim refleksima i oštećenom funkcijom sfinktera

d) Globalna slabost sa sniženim/ugašenim mišićnim refleksima, nivoom senzibiliteta i oštećenom funkcijom sfinktera

Question 136 of 354

137. Kraniostenoza predstavlja:

a) mozak prevelike zapremine i težine

b) prerano srašćenje jednog ili više lobanjskih šavova

c) vrstu tumora mozga

d) ništa od navedenog

Question 137 of 354

138. “Gowersov manevar” je karakterističan:

a) za proksimalnu mišićnu slabost nogu

b) za peronealnu mišićnu slabost

c) za oštećenje plexus brachialisa

d) za oštećenje cerebelluma

Question 138 of 354

139. Periferni nerv u Ahilovom refleksu je:

n. musculocutaneus

n- radialis

n. femoralis

n. tibialis

Question 139 of 354

140. Naglo nastala glavobolja, povraćanje i fokalni neurološki deficit su TIPIČNA klinička manifestacija:

a) Subarahnoidalne hemoragije

b) Intracerebralne hemoragije

c) Ishemijskog moždanog udara

d) Lakunarnih infarkta

Question 140 of 354

141. Hipotonija mišića:

a) se može javiti kod bolesnika sa oštećenjem malog mozga

b) se nikada ne javlja kod bolesnika sa oštećenjem malog mozga

c) je posledica lezije centralnog motornog neurona

d) je posledica lezije kranijalnih delova ekstrakranijalnih formacija kranijalnih struktura koje se prostiru ekstrakranijalno

Question 141 of 354

142. Argyl-Robertsonova zenica je najčešće znak:

a) Neurosifilisa

b) Hernijacije hipokampalnog girusa kroz incizuru tentoriuma

c) Multiple skleroze

d) Funikularne mijeloze

Question 142 of 354

143. Interferon beta je lek koji:

a) zaustavlja patološki proces u multiploj sklerozi

b) uopšte ne utiče na patološki proces u multiploj sklerozi

c) koristi se za lečenje sistemskih bolesti

d) modifikuje (usporava) patološki proces u multiploj sklerozi

Question 143 of 354

144. U znake oštećenja malog mozga ne spadaju:

a) hipotonija i nistagmus

b) akcioni tremor i dizartrija

c) disdijadohokineza i dizmetrija

d) apraksija i akalkulija

Question 144 of 354

145. Najznačajniji elemenat krvno moždane barijere je:

a) mišićni sloj

b) elastični sloj

c) endotel kapilara

d) tunica externa

Question 145 of 354

146. Lekovi izbora u terapiji apsansnih epileptičnih napada su:

a) Karbamazepin

b) Kortikosteroidi

c) valproati i etosukcimid

d) fenobarbiton i diazepam

Question 146 of 354

147. Sekundarna prevencija moždanog udara je:

a) Primena antiagregacionih ili antikoagulantnih preparata kod osoba koje su imale moždani udar ili TIA?

b) Lečenje aktora rizika za moždani udar?

c) Edukacija i primena antiagregacionih preparata kod osoba koje imaju aktore rizika, a nisu imale moždani udar?

d) Pravilna ishrana, rekreativna fizička aktivnost, lečenje arterijske hipertenzije, kod osoba koje nisu imale moždani udar ili TIA?

Question 147 of 354

148. Koje simptome akutnog napada migrene ublažavaju lekovi iz grupe triptana:

a) fotofobiju i fonofobiju

b) glavobolju

c) mučninu

d) sve prethodno navedene simptome

Question 148 of 354

149. Miotonija je:

a) povišena refleksna aktivnost svih mišića

b) usporena relaksacija oslabljene muskulature u distrofičara

c) redak fenomen u Fridrajhovoj ataksiji

d) produžena tonična reakcija i usporena relaksacija mišića kod voljnih pokreta

Question 149 of 354

150. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku:

a) moždanog oštećenja, nastalog na rođenju

b) infekcije CNS

c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS

d) pothranjenosti dece

Question 150 of 354

151. Supranuklearna paraliza n.facijalis-a ili tzv. „ centralni facijalis“ daje :

a) slabost mišića donje polovine lica sa suprotne strane

b) slabost m. orbicularis oculi iste strane

c) slabost svih mišića polovine lica sa iste strane gde je i lezija

d) bilateralnu zhvaćenost mišića i gornje i donje polovine lica

Question 151 of 354

152. Relapsno-remitentna forma multiple skleroze se karakteriše:

a) relapsima koji se javljaju u proseku pet puta godišnje

b) progresijom neurološkog deficita izmedju ataka

c) razvojem sekundarno-progresivne forme kod većine obolelih posle 5 godina u proseku

d) ničim navedenim

Question 152 of 354

153. Westov sindrom se karakteriše:

a) Napadima u pubrtetu

b) Očuvanom inteligencijom

c) Infantilnim spazmima

d) Pojavom napada u odraslih

Question 153 of 354

154. Tipičan nalaz na okulogirima koji se sreće u neurosifilisu je:

a) parcijalna lezija okulomotornog nerva

b) lezija trohlearnog nerva

c) internuklearna oftalmoplegija

d) Argyll Robertsonova zenica

Question 154 of 354

155. Hutchinsonova zenica je:

a) Uska zenica koja ne reaguje na svetlost, a reaguje na akomodaciju

b) Široka zenica, nepravilnih ivica, koja reaguje na svetlost, a ne reaguje na akomodaciju

c) Široka zenia koja ne reaguje ni na svetlost ni na akomodaciju

d) Uska zenica, nepravilnih ivica, koja ne reaguje ni na svetlost ni na akomodaciju

Question 155 of 354

156. Deficijencija vitamina B12 dovodi do:

a) Demijelinizacije unutar perifernog i centralnog nervnog sistema

b) Ishemije unutar centralnog nervnog sistema

c) Zapaljenjskih promena unutar centralnog nervnog system

d) Ni do čega gore navedenog

Question 156 of 354

157. Hornerov sindrom karakteriše:

midrijaza i ptoza

mioza i ptoza

strabizam i midrijaza

strabizam i mioza

Question 157 of 354

158. Lazarevićev znak upućuje na leziju:

a) N. medianusa

b) N. ulnarisa

c) N. peroneusa

d) N. ischiadicusa

Question 158 of 354

159. Težina zatvorene povrede glave se odredjuje prema:

a) Dubini i trajanju traumatske kome i trajanju posttraumatske amnezije

b) Prisustvu frakture kostiju lobanje

c) Prisustvu otoragije i žarišnim neurološkim znacima

d) Skoru Glasgov Koma Skale

Question 159 of 354

160. Koji je tipićan trijas simptoma kod normotenzivnog hidrocefalusa?

a) glavobolja, cerebelarni znaci i anizokorija

b) piramidni sindrom, ekstrapiramidni sindrom i demencija

c) subkortikalna demencija, poremećaji hoda i urgentnost mokrenja

d) nistagmus, parapareza i demencija

Question 160 of 354

161. N.oculomotorius inerviše sve ekstraokularne mišiće oka, osim dva navedena:

a) m. rectus superior et m. rectus inferior

b) m. rectus superior et m. obliqus superior

c) m. rectus lateralis et m. obliqus superior

d) m. rectus lateralis et m. rectus medialis

Question 161 of 354

162. Pojava subarahnoidalne hemoragije (SAH) može biti povezana sa konzumiranjem droga. Zloupotreba koje droge je povezana sa najvećim rizikom od pojave SAH:

a) marihuana

b) heroin

c) kokain

Question 162 of 354

163. Oštećenje centralnog motornog neurona karakterišu:

a) Pareze ili paralize, hipotonija, hiperefleksija, fascikulacije

b) Pareze ili paralize, hipertonija, hiperrefleksija, patološki refleksi

c) Pareze ili paralize, hipotrofije, fascikulacije, hipotonija, hiporefleksija

d) ništa od navedenog

Question 163 of 354

164. Afazija je poremećaj govorno-jezičkih funkcija koiji se ispoljava:

a) Poremećajem artikulacije

b) Poremećajem fonacije

c) Poremećajem usmenog govora, razumevanja, imenovanja, pisanja i čitanja

d) Poremećajem imenovanja predmeta

Question 164 of 354

165. Najčešća forma mišićne distrofije kod odraslih je :

a) Dišenova mišićna distrofija

b) Bekerova mišićna distrofija

c) Štajnertova miotonična distrofija

Question 165 of 354

166. Visoka vrednost kreatin –fosfo- kinaze (CPK) može se videti kod:

a) miastenije gravis

b) amiotrofične lateralne skleroze

c) polimiozitisa

d) polineuropatija

Question 166 of 354

167. Ključni neuropatološki nalazi u Alchajmerovoj bolesti su:

a) neuritični (senilni, amiloidni) plakovi

b) neurofibrilarna klubad

c) i pod a) i pod b)

Question 167 of 354

168. Nalaz u likvoru u multiploj sklerozi karakteriše sve osim jedne navedene tvrdnje:

a) Nivo proteina viši od 1,5 g/L

b) Normalan broj ćelija ili blaga pleocitoza

c) Intratekalna sinteza oligoklonalnih traka

d) Normalna glikorahija

Question 168 of 354

169. Od neuralgičnih bolova najčešća je:

a) neuralgija olfaktorijusa

b) neuralgija facijalisa

c) neuralgija trohlearisa

d) neuralgija trigeminusa

Question 169 of 354

170. Iznad fisure kalkarine završavaju se vlakna:

a) iz gornjih delova retine

b) iz donjih delova retine

c) iz svih delova retine kontralateralnog oka

d) iz svih delova retine ipsilateralnog oka

Question 170 of 354

171. Amiotrofiočni sindrom nastaje usled lezije u:

a) mišićima

b) perifernim nervima

c) vratnom delu kičmene moždine

d) moždanom stablu

Question 171 of 354

172. Skener mozga pokazuje hipodenznu zonu:

a) Odmah po nastanku ishemičkog moždanog udara

b) Posle 24 do 72 h od početka ishemičkog moždanog udara

c) Posle 2 do 3 h od početka moždanog udara

d) Posle 7 dana od početka moždanog udara

Question 172 of 354

173. Spinalnu mišićnu atrofiju karakterišu:

a) oštećenje perifernog motornog neurona

b) oštećenje perifernog motornog neurona udruženo sa znacima oštećenja površnog senzibiliteta

c) oštećenje perifernog i centralnog motornog neurona

d) oštećenje perifernog motornog neurona, oštećenje dubokog senzibiliteta i sfinkterijalne smetnje

Question 173 of 354

174. Kayser-Fleisher-ov prsten je pigmentni, zlatno-smedji prsten u Descementovoj membrani oka koji je integralni deo kliničke slike:

a) Parkinsonove bolesti

b) Wilsonove bolesti

c) Esencijalnog tremora

d) Normalnog starenja

Question 174 of 354

175. Sindrom intrakranijalne hipertenzije se karakteriše:

a) Glavoboljom, mučninom, povraćanjem, stazom papila i bradikardijom

b) Glavoboljom, fokalnim neurološkim znacima i Hornerovim sindromom

c) Mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom

d) Epileptičkim napadima i glavoboljom

Question 175 of 354

176. Kliničkom slikom funikularne mijeloze dominiraju :

a) Siringomijelični ispad senzibilteta, amiotorfični sindrom

b) Udruženost lezije centralnog i perifernog motornog neurona

c) Bolovi i slabost proksimalne muskulature ekstremiteta

d) Poremećaji dubokog senzibiliteta, parestezije, piramidni znaci

Question 176 of 354

177. Afazija predstavlja:

poremećaj produkcije glasa

poremećaj artikulacije

poremećaj jezičke funkcije

poremećaj gutanja

Question 177 of 354

178. Siringomijelična disocijacija senzibiliteta je poremećaj u kome:

a) ne postoji mogućnost hiperhidroze

b) izmenjen osećaj za sve kvalitete senzibiliteta

c) osećaji za bol, toplo i hladno su oštećeni, osećaj dodira očuvan

d) osećaj za bol je očuvan, osećaji za toplo i hladno su izmenjeni

Question 178 of 354

179. Charcot-Marie-Tooth-ova bolest spada u:

a) Primarne bolesti spavanja

b) nasledne ataksije

c) amiloidne polineuropatije

d) nasledne neuropatije

Question 179 of 354

180. Pogoršanje mišićne slabosti nakon aktivacije mišića i izvesno poboljšanje nakon odmora istih karakteristika je :

a) Dišenove mišićne distrofije

b) Bekerove mišićne distrofije

c) Mijastenije gravis

Question 180 of 354

181. Naglo nastala glavobolja, povraćanje i fokalni neurološki deficit su TIPIČNA klinička manifestacija:

a) Subarahnoidalne hemoragije

b) Intracerebralne hemoragije

c) Ishemijskog moždanog udara

d) Lakunarnih infarkta

Question 181 of 354

182. Kod bolesnika sa funikularnom mijelozom (deficit vitamina B12) postoji oštećenje u:

a) dorzalnim kolumnama kičmene moždine

b) kortikospinalnim putevima

c) perifernim nervima

d) sve navedeno

Question 182 of 354

183. Centralni uzrok hipotonije može biti:

Lezija centralnog motoneurona

Lezija bazalnih ganglija

Lezija malog mozga

Lezija mezencefalona

Question 183 of 354

184. Opšti, zajednički simptomi tumora mozga uključuju:

a) simptome I znake povišenog intrakranijalnog pritiska

b) promene ponašanja I psihičke promene

c) epileptičke napade

d) sve navedeno

Question 184 of 354

185. N.trochlearis inerviše:

m. obliqus superior

m. obliqus inferior

m. rectus lateralis

m. rectus medialis

Question 185 of 354

186. Spastička hipertonija se javlja kod lezije:

a) ekstrapiramidnog sistema

b) centralnog motornog neurona

c) perifernog motornog neurona

d) svih ovih struktura

Question 186 of 354

187. U distonije spadaju:

a) tortikolis, blefarospazam i grafospazam

b) hemibalizam, horea i tremor

c) stereotipije, mioklonizmi i atetoza

Question 187 of 354

188. Neurofibromatozu karakteriše:

a) Vaskularni nevus lica

b) Adenoma sebaceum

c) Mrlje boje bele kafe

d) Porencefalija

Question 188 of 354

189. Plakovi kod multiple skleroze su posledica:

a) gubitka mijelina

b) oštećenja aksona

c) gubitka mijelina uz oštećenja aksona

d) encefalomalacije

Question 189 of 354

190. Autozomno-dominantno nasledna bolest sa kompletnom penetrantnošću, nevoljnim distalnim pokretima, demencijom i psihijatriskim simptomima je:

a) demencija sa hidrocefalusom

b) Huntingtonova bolest

c) Creutzfeldt-Jakobova bolest

d) Multi-infarktna demencija

Question 190 of 354

191. Specifična terapija ishemijskog moždanog udara je:

a) Manitol 20%

b) Vazodilatatorni lekovi

c) Aspirin

d) Trombolitička terapija (rekombinantni aktivator tkivnog plazminogena)

Question 191 of 354

192. Anesthesia dolorosa (intenzivan bol u predelu sniženog senzibiliteta) javlja se kod lezija:

a) senzitivne kore velikog mozga

b) talamusa

c) kičmene moždine

Question 192 of 354

193. Ishemijski moždani udar može nastati:

a) trombozom u moždanom krvnom sudu

b) embolizacijom iz srca

c) embolizacijom iz krvnih sudova vrata

d) sve navedeno je tačno

Question 193 of 354

194. Osobine migrenske glavobolje su:

a) Pulzirajući bol

b) Bol u jednoj polovini glave

c) Udruženi simptomi fotofobije, fonofobije i osmofobije

d) Sve navedene osobine

Question 194 of 354

195. Spoljna oftalmoplegija se klinički ispoljava:

a) Odsustvom reakcije zenice na svetlost i akomodaciju

b) Paralizom okulopokretača

c) Paralizom okulopokretača i odsustvom reakcije zenice na svetlost i akomodaciju

d) Odsustvom reakcije zenice na svetlost uz očuvanu akomodaciju

Question 195 of 354

196. Diferencijalna dijagnoza izmedju hemoragijskog i ishemijskog moždanog udara može se isključivo napraviti:

a) CT pregledom

b) Dovoljan je anamnestički podatak da pacijent ima glavobolju, što je karakteristično za moždano krvavljenje

c) Lumbalnom punkcijom (dobija se krvav likvor)

d) Praćenjem bolesnika (karakteristična je progresija simptoma kod ishemije)

Question 196 of 354

197. Bolesnik koji ima motornu afaziju:

a) ne razume govor, ali može da govori

b) ne može da govori i ne razume govor

c) razume govor ali otežano govori

d) ne može da govori, ali razume govor

Question 197 of 354

198. N.abducenc je:

a) motorni živac

b) senzitivni živac

c) mežoviti živac

Question 198 of 354

199. Znak transtentorijalne hernijacije mozga je:

a) Hačinsonova zenica

b) Argajl-Robertsonova zenica

c) uska nereaktibilna zenica

d) proširena zenica, reaguje na svetlost

Question 199 of 354

200. Dijagnoza deficita vitamina B12 se uobičajeno postavlja :

a) magnetnom rezonancom glave

b) magnetnom rezonancom kičmene moždine

c) nalazom u likvoru

d) odredjivanjem nivoa vitamina B12 u krvi

Question 200 of 354

201. Koji je tipićan trijas simptoma kod normotenzivnog hidrocefalusa?

a) glavobolja, cerebelarni znaci i anizokorija

b) piramidni sindrom, ekstrapiramidni sindrom i demencija

c) subkortiklna demencija, poremećaji hoda i urgentnost mokrenja

d) nistagmus, parapareza i demencija

Question 201 of 354

202. Motorna afazija nastaje usled lezije:

Wernickeove zone

Brockine zone

Premotorne zone

Perirolandičke zone

Question 202 of 354

203. Hantingtonova horeja je:

a) autozomno-dominantno nasledna bolest

b) infektivno oboljenje

c) demijelinizaciono autoimuno oboljenje

Question 203 of 354

204. Kada pri izvodjenju Rombergovog testa bolesnik pada samo sa zatvorenim očima, reč je o oštećenju:

a) cerebeluma

b) vestibularnog nerva

c) zadnjih funikula kičmene moždine

d) cerebeluma i vestibularnog nerva

Question 204 of 354

205. Kliničkom slikom amiotrofične lateralne skleroze dominiraju:

a) Distalne hipotrofije, slabost ekstremiteta, smetnje govora i gutanja

b) Proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima i smetnje govora i gutanja

c) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta, bez poremećaja sfinktera

d) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta i funkcije sfinktera

Question 205 of 354

206. Hronična peroralna primena kortikosteroida kod bolesnika sa multiplom sklerozom:

a) skraćuje trajanje egzarcerbacija (pogoršanja) bolesti

b) produžava remisiju bolesti

c) i pod a) i pod b)

d) nema nikakvog smisla jer ne utiče na prirodni tok bolesti

Question 206 of 354

207. Miotonija je:

a) slabost mišića

b) EMG-om registrovana reakcija

c) izraz za „igranje mišića ispod kože“

d) otežana i odložena dekontrakcija mišića posle snažne voljne kontrakcije

Question 207 of 354

208. Weberov alterni sindrom uključuje:

a) leziju istostranog n. III i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

b) leziju istostranog n. VI i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

c) leziju istostranog n. VII i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

d) leziju istostranog n. XII i kontralateralnuhemiparezu/plegiju

Question 208 of 354

209. Albuminocitološka disocijacija u likvoru ( povišene belančevine a normalne ćelije) je karakteristična za :

a) miopatije

b) miasteniju gravis

c) akutni poliradikuloneuritis (GBS)

d) amiotrofičnu lateralnu sklerozu

Question 209 of 354

210. Najtipičniji trijas oštećenja nervnog sistema kod Sistemskog eritemskog lupusa je:

a) Epilepsija, psihoza, polineuropatija

b) Moždani udar, poremećaji pamćenja, mononeuritis

c) Glavobolja, epilepsija, mononeuritis

d) Glavobolja, dermatomiozitis, TIA

Question 210 of 354

211. Ključni neuropatološki nalazi u Alchajmerovoj bolesti su:

a) neuritični (senilni, amiloidni) plakovi

b) neurofibrilarna klubad

c) i pod a) i pod b)

Question 211 of 354

212. Deficit vitamina B12 može da uzrokuje:

a) Polineuropatiju

b) Oštećenje bele mase kičmene moždine

c) Megloblastnu anemiju

d) Sve navedno

Question 212 of 354

213. Moždani edem koji nastaje kod masivnog infarkta mozga je:

a) vazogeni

b) intersticijalni

c) citotoksični

d) sve navedeno

Question 213 of 354

214. Koji se simptomi/znaci mogu pripisati infarktu u vertebrobazilarnom slivu?

a) Bilateralna homonimna hemianopsijia

b) Afazija

c) ptoza

d) Urinarna inkontinencija

Question 214 of 354

215. Stimulacija rostralnog dela retikularne formacije dovodi do:

a) kome

b) reakcije buđenja

c) parasomnija

d) dezintegrisanog sna

Question 215 of 354

216. Moždana smrt podrazumeva:

a) Duboku ireverzibilnu komu s ravnom EEG linijom

b) Odsustvo refleksa moždanog stabla

c) Nemogućnost spontanog disanja

d) Sve navedeno je tačno

Question 216 of 354

217. Kod lezije n.vagusa javlja se:

Disfonija

Odustvo kornealnog refleksa

Atrofija istostrane polovine jezika

Slabost kontralateralne platizme

Question 217 of 354

218. Egzacerbacija multiple skleroze je:

a) aktivna faza bolesti

b) stabilna faza bolesti

c) sinonim za trajni deficit u ovoj bolesti

d) ništa navedeno

Question 218 of 354

219. Lumbalna punkcija se izvodi između:

a) L3/L4

b) L4/L5

c) i jedno i drugo je tačno

Question 219 of 354

220. Kardinalni laboratorijski nalaz koji govori u prilog poliradikuloneuritisa je:

a) pleocitoza u likvoru

b) albuminocitološka disocijacija

c) pojava plazmocita u likvoru

d) veliki broj mladih limfocita u likvoru

Question 220 of 354

221. Astereognozija je:

a) nemogućnost prepoznavanja težine

b) nemogućnost prepoznavanja oblika

c) nemogućnost prepoznavanja slova

d) nemogućnost identifikacije delova tela

Question 221 of 354

222. Kod obolelih od Friedreichove ataksije postoje:

a) Cerebelarni znaci, sniženi mišićni refleksi i kardiopulmonalni poremećaji

b) Hod na široj osnovi, poremećaji vida i duple slike

c) Simptomi i znakovi koji su “rašireni u vremenu i prostoru”

d) Intencioni tremor, demencija i podatak o recesivnom nasledju

Question 222 of 354

223. U sekundarnoj prevenciji ishemičkog moždanog udara daje se aspirin (acetil salicilna kiselina) :

a) 50- 325 mg tri puta dnevno

b) 50-325 mg dnevno

c) daje se samo u kombinaciji sa antikoagulantnom terapijom

d) ne daje se sekundarnoj prevenciji

Question 223 of 354

224. U primarne glavobolje ne spada:

a) Glavobolja tenzionog tipa

b) Klaster glavobolja

c) Glavobolja koja se pripisuje traumi glave

d) Migrena

Question 224 of 354

225. Nakupljanje krvi izmedju arahnoideje i tvrde moždanice ( dure) naziva se:

a) subarahnoidalno krvarenje

b) epiduralno krvarenje

c) intracerebralno krvarenje

d) subduralno krvarenje

Question 225 of 354

226. Pareza, spastično povišen tonus i hiperrefleksija su karakteristični za leziju:

a) perifernog motornog neurona

b) kombinovane lezije perifernog i centralnog motornog neurona

c) centralnog motornog neurona

d) cauda equinae

Question 226 of 354

227. U parkinsonovoj bolesti stradaju:

a) Dopaminergički neuroni supstancije nigre

b) Neuroni u subtalamičkom jedru

c) Trnasti neuroni u strijatumu

d) Kortikospinalni putevi kičmene moždine

Question 227 of 354

228. Visoka vrednost kreatin –fosfo- kinaze (CPK) može se videti kod:

a) miastenije gravis

b) amiotrofične lateralne skleroze

c) polimiozitisa

d) polineuropatija

Question 228 of 354

229. Myelitis transversalis karakteriše:

a) Albuminocitološka disocijacija u likvoru

b) Motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera

c) Albuminocitološka disocijacija u likvoru i motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera

d) Motorna slabost donjih ekstremiteta

Question 229 of 354

230. Foster-Kenedy sindrom obuhvata:

a) Atrofiju optikusa, anosmiju i hipesteziju na istoj strani lica

b) Stazu papile i anosmiju sa jedne strane, a hipesteziju na suprotnoj polovini lica

c) Anosmiju i atrofiju optikusa sa jedne strane, a stazu papile na suprotnom oku

d) Anosmiju, atrofiju optikusa i stazu papile na istoj strani lica

Question 230 of 354

231. "Simptom lavaboa" javlja se:

a) kod oštećenja prednjih funikula kičmene moždine

b) kod oštećenja zadnjih korenova

c) kod oštećenja senzitivnih perifernih nerava

d) kod oštećenja zadnjih funikula kičmene moždine

Question 231 of 354

232. Amiotrofična lateralna skleroza je oboljenje koje uzrokuje oštećenje:

a) perifernog motoneurona

b) centralnog motoneurona

c) i perifernog i centralnog motoneurona

d) perifernog motoneurona i mišića

Question 232 of 354

233. Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je:

a) Produženo krvavljenje

b) Vazospazam

c) Hemiplegija

d) Oftalmoplegija

Question 233 of 354

234. Karakteristike hipertenzivne encefalopatije kod maligne hipertenzije:

a) Poremećaj svesti

b) Retinopatija

c) Epileptični napadi

d) Sve prethodno

Question 234 of 354

235. Penetrantna povreda glave je:

a) prekid kontinuiteta dure mater

b) traumom nastali otvor u kosti lobanje

c) cevasti defekt u moždanom tkivu

d) ubod glave oštrim predmetom

Question 235 of 354

236. Zaokružite tip glavobolje koja ne spada u primarne glavobolje:

a) migrena

b) glavobolja tenzionog tipa

c) glavobolja posle lumbalne punkcije

d) klaster glavobolja

Question 236 of 354

237. Kod lezije hipoglosusa javlja se:

Disfonija

Odustvo kornealnog refleksa

Atrofija istostrane polovine jezika

Slabost kontralateralne platizme

Question 237 of 354

238. Faringealni refleks ukazuje na stanje kranijalnih nerava:

a) V, VI

b) IX, X

c) XI, XII

d) III, IV

Question 238 of 354

239. U napadu Cluster glavobolje javljaju se između ostalog:

a) Istostrana mioza, suzenje iz oka, zapušena nozdrva

b) Pulsirajući bol

c) Mučnina i povraćanje

Question 239 of 354

240. Ishemični moždani dogadjaj koji traje kraće od 24 sata je:

a) Reverzibilni ishemički neurološki deficit (RIND)

b) Tranzitorni ishemički atak (TIA)

c) Progresivni ishemički neurološki deficit (PRIND)

d) Tranzitorna globalna amnezija (TGA)

Question 240 of 354

241. Lezija zadnih kolumni dovodi do:

fenomena odbijanja

fenomena lavaboa

fenomena peroreza

paroksizmalnih fenomena

Question 241 of 354

242. Subakutni sklepozantni panencefalitis (SSPE):

a) se retko javlja u dece do 10. godine života

b) se karakteriše porastom titra antitela na rubelu u likvoru

c) ima lošu prognozu i smrtno se završava

d) je oblik neuroborelioze

Question 242 of 354

243. Najtipičniji trijas oštećenja nervnog sistema kod Sistemskog eritemskog lupusa je:

a) Epilepsija, psihoza, polineuropatija

b) Moždani udar, poremećaji pamćenja, mononeuritis

c) Glavobolja, epilepsija, mononeuritis

d) Glavobolja, dermatomiozitis, TIA

Question 243 of 354

244. Flakcidna paraplegija nastaje usled lezije:

a) iznad cervikalne intumescencije

b) u nivou cervikalne intumescencije

c) iznad lumbalne intumescencije

d) u nivou lumbalne intumescencije

Question 244 of 354

245. Medijalni delovi temporalnog režnja (uključujući parahipokampalni girus i hipokampus) imaju važnu ulogu u:

a) računanju (korišćenju brojeva)

b) kontroli motornih funkcija suprotne stane tela

c) učenju i pamćenju

d) stabilnom hodu

Question 245 of 354

246. Akutna egzacerbacija multiple skleroze leči se:

a) kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno

b) visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana

c) interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje

d) azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje

Question 246 of 354

247. Ključni simptom delirijuma je:

a) koma

b) kašalj

c) poremećaj pažnje

d) ponovljeni epileptični napad

Question 247 of 354

248. Alterni vaskularni sindromi nastaju zbog lezije:

a)Vaskularne lezije talamusa

b) Vaskularne lezije bazalnih ganglija

c) Vaskularne lezije malog mozga

d) Vaskularne lezije moždanog stabla

Question 248 of 354

249. Subakutni sklepozantni panencefalitis (SSPE):

a) se retko javlja u dece do 10. godine života

b) se karakteriše porastom titra antitela na rubelu u likvoru

c) ima lošu prognozu i smrtno se završava

d) je oblik neuroborelioze

Question 249 of 354

250. Znak transtentorijalne hernijacije mozga je:

a) Hačinsonova zenica

b) Argajl-Robertsonova zenica

c) uska nereaktibilna zenica

d) zenica nepravilnog oblika

Question 250 of 354

251. Bellov fenomen nastaje usled:

Lezije facijalisa sa iste strane

Lezije hipoglosusa sa iste strane

Lezije facijalisa sa suprotne strane

Lezije hipoglosusa sa suprotne strane

Question 251 of 354

252. Dijagnoza tuberozno skleroznog kompleksa kod odraslih se postavlja na osnovu trijasa:

a) epileptični napadi, psihomotorna retardacija, optički gliom

b) angiofibromi lica, epilepsija, psihomotorna retardacija

c) angiofibromi lica, makrocefalija i psihomotorna retardacija

d) pege u aksilarnim i ingvinalnim regijama, lezije kostiju i optički gliom

Question 252 of 354

253. Albuminocitološka disocijacija u likvoru prisutna je kod:

a) miopatija

b) poliradikuloneuritisa

c) amiotrofične lateralne skleroze

d) multiple skleroze

Question 253 of 354

254. Amiotrofična lateralna skleroza je oboljenje koje uzrokuje oštećenje:

a) perifernog motoneurona

b) centralnog motoneurona

c) i perifernog i centralnog motoneurona

d) to je bolest lateralnih funikula

Question 254 of 354

255. Distrofija predstavlja:

produženu nevoljnu kontrakciju

kratkotrajne trzaje delova tela

nevoljne ritmične oscilacije

snažne iregularne nevoljne pokrete

Question 255 of 354

256. Spinalnu mišićnu atrofiju karakterišu:

a) Oštećenje perifernog motornog neurona

b) Oštećenje perifernog motornog neurona udruženo sa znacima oštećenja površnog senzibiliteta

c) Oštećenje perifernog i centralnog motornog neurona

d) Oštećenje perifernog motornog neurona, oštećenje dubokog senzibiliteta i sfinkterijalne smetnje

Question 256 of 354

257. Ukoliko lorazepam u prvih 10 minuta ne prekini epileptički status i.v. treba dati:

a) Valproat

b) Midazolam

c) Fenobarbiton

d) Karbamazepin

Question 257 of 354

258. Tremor glave (definisan, u zavisnosti od pravca klimanja glave, kao „Da“ ili „Ne“ tremor) spada u:

a) tremor u miru

b) kinetički tremor

c) intencioni tremor

d) posturalni tremor

Question 258 of 354

259. Oligoklonalne trake u likvoru dokazuju:

a) stvaranje imunoglobulina van krvno moždane barijere

b) stvaranje imunoglobulina unutar krvno moždane barijere

c) stvaranje imunoglobulina unutar i van krvno moždane barijere

d) nijedna tvrdnja nije tačna

Question 259 of 354

260. Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je:

a) produženo krvavljenje

b) vazospazam i reruptura aneurizme

c) oftalmoplegija

d) oniroidno stanje

Question 260 of 354

261. Obostrana ideomotorna apraksija (bolesnik ne može da izvede poznatu radnju, iako su motorna i senzorna funkcija očuvane, kao i razumevanje naloga) ukazuje na sindrom oštećenja:

a) frontalnog režnja dominantne hemisfere

b) parijetalnog režnja dominantne hemisfere

c) okcipitalnog režnja obostrano

d) temporalnog režnja obostrano

Question 261 of 354

262. Povišen intrakranijalni pritisak:

a) kontraindikacija je za izvođenje lumbalne punkcije

b) može nastati kao posledicabrzog izvođenja lumbalne punkcije

c) nastaje ukoliko se pri izvođenju lumbalne punkcije koriste tanke igle

d) ništa od navedenog

Question 262 of 354

263. Zaokružite jedan od navedenih lekova čija efikasnot u profilaksi napada migrene nije dokazana u kontrolisanim kliničkim studijama:

a) Valproat

b) Propranolol

c) Karbamazepin

d) Flunarizin

Question 263 of 354

264. Jednostrano oštećenje okcipitalnog režnja dovodi do:

a) ipsilateralne homonimne hemianopsije sa očuvanim centralnim vidom

b) kontralateralne homonimne hemianopsije sa očuvanim centralnim vidom

c) kortikalnog slepila

d) ipsilateralne homonimne hemianopsije sa očuvanim perifernim vidom

Question 264 of 354

265. Kliničku sliku tabesa dorsalisa karakterišu:

a) Udruženi znaci lezije centralnog i peerifernog motornog neurona

b) Ataksija, oštećenje dubokog senzibiliteta, ugašeni mišićni refleksi, hipotonija

c) Sirongoemijelični ispad senzibiliteta

d) Hipestezija u distalnim delovima ekstremiteta

Question 265 of 354

266. Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je:

a) Produženo krvavljenje

b) Vazospazam i reruptura aneurizme

c) Oftalmoplegija

d) Akutne psihičke promene

Question 266 of 354

267. Kod vertiga nastalog usled akutnog oštećenja malog mozga prateći nistagmus je:

a) horizontalalan i grub

b) vertikalan

c) sitan

d) rotatorni

Question 267 of 354

268. Test odbijanja se koristi za procenu:

Funkcije malog mozga

Funkcije bazalnih ganglija

Funkcije piramidnog puta

Funkcije mišićnog vretena

Question 268 of 354

269. U profilaksi napada migrene ne koristi se jedna grupa lekova lekova:

a) beta-adrenergički antagonisti

b) antidepresivi

c) antiepileptici- valproati

d) triptani

Question 269 of 354

270. Atrijalna fibrilacija je faktor rizika za:

a) Aterotrombotični moždani udar

b) Moždanu hemoragiju

c) Apsces mozga

d) Kardioembolijski moždani udar

Question 270 of 354

271. Fascikulacije ukazuju na leziju:

Centralnog motoneurona

Perifernog motoneurona

Bazalnih ganglija

Malog mozga

Question 271 of 354

272. Nagli prekid krvotoka kroz male cerebralne arterije dovodi do:

a) Lakunarnih infarkta

b) Masivnog edema mozga

c) Masivnog infarkta mozga

d) Ne dovodi do ishemije

Question 272 of 354

273. Kliničkom slikom amiotrofičke lateralne skleroze dominiraju:

a) distalne hipotrofije, fascikulacije, smetnje govora i gutanja

b) proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima, smetnje govora

c) distalne hipotrofije, ispad senzibiliteta, smetnje govora

Question 273 of 354

274. Bitemporalna hemianopsija je karakterističan ispad vidnog polja za leziju:

a) optičkog živca

b) hijazme

c) okcipitalnog korteksa

d) optičke radijacije

Question 274 of 354

275. Mijastenični ( Eaton-Lambertov ) sindrom je uzorkovan:

a) Antitelima prema presinaptičkim kanalima za kalijum

b) Antitelima prema presinaptičkim kanalima za natrijum

c) Antitelima prema presinaptičkim kanalima za kalcijum

d) Antitelima prema postinapstičkim acetilholinskim receptorima

Question 275 of 354

276. Aspirin se daje kod cerebrovaskularnih bolesti :

a) u primarnoj prevenciji

b) u primarnoj i sekundarnoj prevenciji

c) u sekundarnoj prevenciji

d) ne daje se uopšte

Question 276 of 354

277. Hemibalizam je najčešće posledica lezije:

a) Supstancije nigre

b) Subtalamičkog jedra

c) Strijatuma

d) Bazalnih ganglija

Question 277 of 354

278. »Centralni facijalis« je znak:

a) Oštećenja celog jedra n. facijalisa u ponsu

b) Lezije kontralateralnog kortikobulbarnog puta n. facijalisa

c) Oštećenje stabla n. facijalisa

d. Obostrano oštećenje kortikobulbarnih puteva n. facijalisa

Question 278 of 354

279. Koje vrste neuroloških komplikacija mogu da prate nastanak moždanog udara?

a) nepokretnost i dekubitalne rane

b) moždani edem i konvulzije

c) kardijalne dizritmije i srčani infarkt

d) duboke venske tromboze i plućna embolija

Question 279 of 354

280. Eferentni deo kornelanog refleksa čini:

Optički nerv

Oftalmički nerv

Okulomotorni nerv

Facijalni nerv

Question 280 of 354

281. Sindrom hemisekcije kičmene moždine ( Brown-Sequard sindrom) karakteriše se:

a) slabošću ekstremiteta i oštećenjem dubokog senzibiliteta na strani lezije a na suprotnoj strani oštećenjem za bol, toplo i hladno

b) nepotpune oduzetosti jedne strane tela

c) mlitave oduzetosti svih mišića ispod lezije uz arefleksiju i potpuni gubitak senzibiliteta

d) spastične oduzetosti ekstremiteta ispod mesta lezije

Question 281 of 354

282. Najčešći simptom insuficijencije zadnjeg moždanog sliva ( vertebro-bazilarni) je:

a) vrtoglavica

b) parestezije

c) smetnje procene težine stvari

d) oštećenje dubokog senzibiliteta

Question 282 of 354

283. Glavobolja, febrilnost, meningealni znaci, pomućena svest najviše upućuju na:

a) virusni meningitis

b) bakterijski meningitis

c) neurosofilis

d) absces mozga

Question 283 of 354

284. Ageuzija je gubitak čula:

a) mirisa

b) ukusa

c) dodira

d) sluha

Question 284 of 354

285. Dva osnovna načina lečenja epilepsije su:

a) primena imunoglobulina i kortikosteroida.

b) dijetetski režim i plazmafereza.

c) akupunktura i psihoterapija.

d) farmakoterapija i neurohirurška terapija.

Question 285 of 354

286. Kayser-Fleischer-ov žuto-zelenkasto-braon prsten:

a) nastaje kao posledica poremećaja ekskrecije bakra i nagomilavanja na ivici korneje

b) uzrok je tremora i psihijatrijskih manifestacija kod Wilsonove bolesti

c) uzrok je poremećaja vida kod Sidnamove horeje

Question 286 of 354

287. Patološka zamorljivost mišića, timusna hiperplazija, prisusvo diplopija, pozitivan tenzilonski test su kriterijumi za postavljanje dijagnoze:

a) stečene autoimune mijastenije gravis

b) Lambert - Eatonovog mijasteničnog sindroma

c) Botulizma

d) svih stečenih poremećaja neuromišićne transmisije

Question 287 of 354

288. Rigor je poremećaj mišićnog tonusa koji se karakteriše:

a) Povišenim otporom na pasivni pokret za sve vreme izvodjenja pokreta ili Negorovim fenomenom

b) Povišenim otporom koji se oseti na početku, a koji potom popušta (fenomen peroreza)

c) Sniženim mišićnim tonusom

d) Tranzitornim spazmima

Question 288 of 354

289. U osnovne znake Parkinsonove bolesti:

a) tremor

b) bradikardija

c) posturalna nestabilnost

d) rigiditet

Question 289 of 354

290. Cervikalna distonija je fokalna distonija, koja zahvata:

a) Mišiće vrata

b) Mišiće vrata i donjeg dela lica

c) M.orbicularis oculi

d) Mišiće ruku, nogu i aksijalnih struktura

Question 290 of 354

291. Tumori koji najčešće izazivaju anozmiju su:

a) Meningeomi u regionu olfaktivnog bulbusa

b) Gliom frontalnog režnja

c) Tumori pituitarne žlezde

d) Sve navedeno

Question 291 of 354

292. Zaokruzi tačan odgovor:

a) Zdravo dete drži glavu u supinaciji sa 5 meseci

b) Zdravo dete sedi samostalno sa 2 meseca

c) Zdravo dete sedi samostalno sa 3 meseca

d) Zdravo dete hoda samostalno sa 6 meseci

Question 292 of 354

293. Opšti, zajednički simptomi tumora mozga uključuju:

a) simptome I znake povišenog intrakranijalnog pritiska

b) promene ponašanja I psihičke promene

c) epileptičke napade

d) sve navedeno

Question 293 of 354

294. Dijagnoza multiple skleroze postavlja se na osnovu:

a) objektivnih znakova diseminacije lezija u vremenu i prostoru

b) NMR registrovanje multiplih lezija u beloj masi

c) intratekalno sintetisanih oligoklonalnih IgG traka u likvoru

d) svega navedenog

Question 294 of 354

295. Osnovni znaci Parkinsonove bolesti su:

a) tremor, hipotonija, gubitak posturalnih refleksa

b) tremor, bradikinezija, rigor, gubitak posturalnih refleksa

c) gubitak posturalnih refleksa uz intencioni tremor

d) nijedan navod nije tačan

Question 295 of 354

296. Hipsaritmija spada u osnovne komponente:

a) Westovog sindroma

b) Fridrajhove bolesti

c) aminoacidurija

d) fakomatoza

Question 296 of 354

297. Nalaz vizuelnih evociranih potencijala predstavlja dijagnostički kriterijum za postavljanje dijagnoze:

a) multiple skleroze

b) homonimne hemianopsije

c) juvenilne miokloničke epilepsije

d) neuroborelioze

Question 297 of 354

298. Diferencijalna dijagnoza izmedju hemoragijskog i ishemijskog moždanog udara može se isključivo napraviti:

a) CT pregledom

b) Dovoljan je anamnestički podatak da pacijent ima glavobolju, što je karakteristično za moždano krvavljenje

c) Lumbalnom punkcijom (dobija se krvav likvor)

d)Praćenjem bolesnika (karakteristična je progresija simptoma kod ishemije)

e) Sve navedeno je tačno

Question 298 of 354

299. Kliničku sliku tabesa dorsalisa karakterišu:

a) Udruženi znaci lezije centralnog i perifernog motornog neurona

b) Ataksija, oštećenje dubokog senzibiliteta, ugašeni mišićni refleksi, hipotonija

c) Sirongoemijelični ispad senzibiliteta

d) Hipestezija u distalnim delovima ekstremiteta

Question 299 of 354

300. Kod paralyze n. peroneusa glavni simptom je:

a) ataksičan hod

b) viseće stopalo

c) Fridrajhovo stopalo

d) pes escavatus

Question 300 of 354

301. Glavobolja, febrilnost, meningealni znaci, pomućena svest najviše upućuju na:

a) virusni meningitis

b) bakterijski meningitis

c) neurosofilis

d) absces mozga

Question 301 of 354

302. Alterni vaskularni sindromi nastaju zbog lezije:

a) Vaskularne lezije talamusa

b) Vaskularne lezije bazalnih ganglija

c) Vaskularne lezije malog mozga

d) Vaskularne lezije moždanog stabla

Question 302 of 354

303. Koji od navedenih poremećaja ne može biti uzrok bulbarne paralize:

a) akutni poliradikuloneuris

b) bolesti motoneurona

c) tumori produžene moždine

d) siringomijelija

Question 303 of 354

304. Kod oštećenja n. medianusa šaka liči:

a) na majmunsku

b) na ruku propovednika

c) na kandžastu šaku

d) na kombinaciju prethodnih

Question 304 of 354

305. Sindrom nemirnih nogu spada u:

a) bolesti perifernog motornog neurona

b) bolesti bazalnih ganglija

c) bolesti malog mozga

d) primarne bolesti spavanja

Question 305 of 354

306. Kod teškog oštećenja nervus medianusa postoji:

a) «kandžasta šaka»

b) «viseća šaka»

c) atrofija tenara sa slikom «majmunske šake»

d) hipotrofija svih mišića podlaktice i šake

Question 306 of 354

307. U lečenju West-ovog sindroma su najčešće delotvorni:

a) Fenobarbiton

b) ASTN/steroidi i vigabatrin

c) Karbamazepin

d) Etosukcimid i gabapentin

Question 307 of 354

308. Nakupljanje krvi izmedju arahnoideje i tvrde moždanice ( dure) naziva se:

a) subarahnoidalno krvarenje

b) epiduralno krvarenje

c) intracerebralno krvarenje

d) subduralno krvarenje

Question 308 of 354

309. Graphanesthesia je karakteristična za leziju:

a) okcipitalnog režnja

b) temporalnog režnja

c) frontalnog režnja

d) parijetalnog režnja

Question 309 of 354

310. Visoka vrednost kreatin –fosfo- kinaze (CPK) može se videti kod:

a) miastenije gravis

b) amiotrofične lateralne skleroze

c) polimiozitisa

d) polineuropatija

Question 310 of 354

311. Refleks bicepsa se integriše u nivou:

L3-4 segmenta kičmene moždine

C5 segmenta kičmene moždine

S1 segmenta kičmene moždine

C6-7 segmenta kičmene moždine

Question 311 of 354

312. Myelitis transversalis karakteriše:

a) Albuminocitološka disocijacija u likvoru

b) Motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera

c) Albuminocitološka disocijacija u likvoru i motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera

d) Motorna slabost donjih ekstremiteta

Question 312 of 354

313. Koji tip glavobolje ne spada u primarne glavobolje:

a) migrena

b) postpunkciona glavobolja

c) tenziona glavobolja

d) klaster glavobolja

Question 313 of 354

314. Amiotrofična lateralna skleroza je bolest koja se javlja :

a) Značajno češće kod dece

b) Značajno češće kod mladih osoba

c) Značajno češće kod dece i mladih osoba

d) Značajno češće kod osoba u životnom dobu između 55 i 75 godina

Question 314 of 354

315. Aspirin je lek koji se daje kod cerebrovaskularnih bolesti:

a) u primarnoj prevenciji

b) u sekundarnoj prevenciji

c) u primarnoj i sekundarnoj prevenciji

d) ne treba ga davati uopšte

Question 315 of 354

316. Grafospazam, blefarospazam i tortikolis su klinička manifestacija:

a) Sydenhamove horeje

b) distonije

c) juvenilne epilepsije

d) ničeg navedenog

Question 316 of 354

317. Siringomijelična disocijacija senzibiliteta je poremećaj u kome je:

a) osećaj za bol očuvan, a osećaji za toplo i hladno su izmenjeni

b) duboki položajni senzibilitet oštećen, a površni očuvan

c) osećaj za dodir oštećen, a vibracioni senzibilitet očuvan

d) osećaj za bol, toplo i hladno oštećen, a osećaj dodira očuvan

Question 317 of 354

318. „Ruka propovednika“ sa atrofijom tenara i palmarnim gubitkom senzibiliteta u tri i po prsta sa radijalne strane posledica je lezije:

a) N. radijalisa

b) N. medijanusa

c) N. ulnarisa

d) N. axillarisa

Question 318 of 354

319. Kliničkom slikom amiotrofične lateralne skleroze dominiraju:

a) Distalne hipotrofije, slabost ekstremiteta, smetnje govora i gutanja

b) Proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima i smetnje govora i gutanja

c) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta bez sfinkterijalnih smetnji

d) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta i sfinkterijalnim smetnjama

Question 319 of 354

320. N.facijalis je:

a) prvi kranijalni nerv

b) šesti kranijalni nerv

c) grana n. optikusa

d) ništa od navedenog

Question 320 of 354

321. Hipsaritmija spada u osnovne komponente:

a) fakomatoza

b) Fridrajhove bolesti

c) aminoacidurija

d) Westovog sindroma

Question 321 of 354

322. Kod Wernickeove afazije (zaoružite tačnu konstataciju):

a) govor je fluentan

b) razumevanje govora je očuvano

c) Wernickeovu afaziju prati desnostrana hemiplegija

Question 322 of 354

323. Tranzitorni ishemički atak koji se ispoljava žarišnim i opštim moždanim simptomima traje:

a) do 60 min.

b) do 24 časa

c) do 7 dana

d) duže od nedelju dana

Question 323 of 354

324. Kod oštećenja n. abducensa prisutan je:

a) Divergentni strabizam

b) Strabismus sursum vergens

c) Strabismus deorsum vergens

d) Konvergentni strabizam

Question 324 of 354

325. Penetrantna povreda glave je:

a) prekid kontinuiteta dure mater

b) traumom nastali otvor u kosti lobanje

c) cevasti defekt u moždanom tkivu

d) povreda glave nastala padom

Question 325 of 354

326. Znaci pseudobulbarne paralize su:

atrofija jezika

diplopija

ptoza

pojačan palatinalni refleks

Question 326 of 354

327. Znak Babinskog ukazuje na leziju:

Centralnog motoneurona

Perifernog motoneurona

Bazalnih ganglija

Malog mozga

Question 327 of 354

328. Stečena autoimuna mijastenija gravis je uzrokovana antitelima prema:

a) Presinaptičkim kanalima za kalcijum

b) Presinaptičkim kanalima za kalijum

c) Postsinaptičkom nikotinskom acetilholinskom receptoru

d) Nikotinskom i muskarinskom acetilholinskom receptoru

Question 328 of 354

329. Stečena autoimuna mijastenija gravis je uzrokovana antitelima prema:

a) Presinaptičkim kanalima za kalcijum

b) Presinaptičkim kanalima za kalijum

c) Postsinaptičkom nikotinskom acetilholinskom receptoru

d) Nikotinskom i muskarinskom acetilholinskom receptoru

Question 329 of 354

330. Stimulacija rostralnog dela retikularne formacije dovodi do:

a) kome

b) reakcije buđenja

c) parasomnija

d) dezintegrisanog sna

Question 330 of 354

331. Dijagnozu Wilsonove bolesti potvrdjuje:

a) Uvećana jetra i horeički nevoljni pokreti

b) Poremećeni enzimi jetre i cerebelarni znaci

c) Kayser-Fleisherov prsten, povišen nivo bakra u urinu i povišena koncentracije bakra u suvom ostatku jetre

d) Povišen nivo bakra u serumu

Question 331 of 354

332. Sindrom epikonusa daje lezija:

a) segmenta Th10-12

b) C6-7

c) L4-S2

d) S3- S4

Question 332 of 354

333. U kojoj bolesti postoji jasno definisani urođeni metabolički poremećaj?

a) Esencijalni tremor

b) Parkinsonova bolest

c) Wilsonova bolest

d) Huntingtonova horeja

Question 333 of 354

334. Spatička slabost ispod mesta lezije, ispad senzibiliteta za bol i temperaturu uz očuvan senzibilitet za fini dodir vibracioni i duboki senzibilitet karakteristika su:

a) sindoma zanjih funikula kičmene moždine

b) sindroma potpunog preseka kičmene moždine

c) sindoma hemisekcije ( Brown-Sequardov sindrom)

d) sindoma centralne lezije kičmene moždine

Question 334 of 354

335. U vezi sa subarahnoidnom hemoragijom (SAH), jedna od sledećih tvrdnji je netačna:

a) SAH po pravilu počinje naglo, izuzetno jakom glavoboljom, koja je najčešće udružena sa povraćanjemi često biva praćena izmenom svesti do potpunog gubitka.

b) CT je abnormalan u oko 90% slučajeva SAH unutar prvih 24 sata od nastanka.

c) Odsustvo jake glavobolje I ukočenosti vrata u potpunosti isključuju dijagnozu SAH.

d) Unilateralna lezija III kranijalnog nerva u ranom toku SAH jasno je suspektna na aneurizmu zadnje komunikantne arterije.

Question 335 of 354

336. Nalaz vizuelnih evociranih potencijala predstavlja dijagnostički kriterijum za postavljanje dijagnoze:

a) Multiple skleroze

b) Parkinsonove bolesti

c) Juvenilne miokloničke epilepsije

d) Neuroborelioze

Question 336 of 354

337. Interferon beta je lek koji:

a) zaustavlja patološki proces u multiploj sklerozi

b) uopšte ne utiče na patološki proces u multiploj sklerozi

c) koristi se za lečenje sistemskih bolesti

d) modifikuje (usporava) patološki proces u multiploj sklerozi

Question 337 of 354

338. U patogenezi koje od navedenih bolesti se pominje α - sinuklein:

a) Parkinsonova bolest

b) Wilsonova bolest

c) Chorea minor

d) Miastenia gravis

Question 338 of 354

339. "Kandžasta šaka" je karakteristična za leziju:

a) n. radialisa

b) n. ulnarisa

c) n. medianusa

d) n. axillarisa

Question 339 of 354

340. U glavne kliničke znake perifernog oštećenja facijalisa ne spada:

a) slabost/oduzetost mimične musculature lica

b) smanjen osećaj ukusa na prednje dve trećine jezika

c) smanjeno lučenje suza i pluvačke

d) hipoakuzija

Question 340 of 354

341. Psihosocijalni stresovi, svakodnevne frustracije, morfološki poremećaji vratne kične, oromandibularni poremećaji, anksioznost, depresija su faktori rizika za:

a) klaster glavobolju

b) trigeminalnu neuralgiju

c) klasičnu migrenu

d) glavobolju tenzionog tipa

Question 341 of 354

342. Kod Alzheimerove bolesti u biohemijskom smislu u hipokampusu i korteksu dominira:

a) smanjena aktivnost MAO-B

b) pojačana aktivnost MAO-B

c) smanjena aktivnost holin acetil transferaze

d) pojačana aktivnost acetil holin esteraze

Question 342 of 354

343. Intencioni tremor je tremor koji se javlja samo:

a) sa ispruženim rukama

b) u miru

c) u posebnim položajima tela

d) pri ciljnim pokretima

Question 343 of 354

344. Downov sindrom je:

a) Trizomija 3. hromozoma

b) Trizomija 13. hromozoma

c) Trizomija 18. hromozoma

d) Trizomija 21. hromozoma

Question 344 of 354

345. Zaokružite samo jedan od navedenih metaboličkih poremećaja koji ne izaziva glavobolju:

a) hipoksija

b) hiperglikemija

c) hipoglikemija

d) hiperkapnija

Question 345 of 354

346. Spasticitet se javlja kod:

lezije centralnog motornog neurona

lezije perifernog motornog neurona

Parkinsonove bolesti

Mišićnih distrofija

Question 346 of 354

347. Oligoklonalne trake u likvoru dokazuju:

a) stvaranje imunoglobulina van krvno moždane barijere

b) stvaranje imunoglobulina unutar krvno moždane barijere

c) stvaranje imunoglobulina unutar ili van krvno moždane barijere

d) nijedna tvrdnja nije tačna

Question 347 of 354

348. Peronealni hod se javlja kod bolesnika koji imaju slabost:

a) Dorzifleksora potkolenice

b) Dorzifleksora stopala

c) Ekstenzora stopala

d) Ekstenzora natkolenice

Question 348 of 354

349. Bolesnik koji ima motornu afaziju:

a) ne razume govor, ali može da govori

b) ne može da govori i ne razume govor

c) razume govor,ali otežano govori

d) ne može da govori, ali razume govor

Question 349 of 354

350. Za spastično povišen tonus karakteristično je da je najviše izražen u:

a) Fleksorima ruku i ekstenzorima nogu

b) Ekstenzorima ruku i fleksorima nogu

c) Ekstenzorima ruku i nogu

d) Svim mišićnim grupama

Question 350 of 354

351. Na početku akutnog moždanog udara arterijsku hipertenziju treba:

a) naglo snižavati do normalnih vrednosti

b) blago snižavati samo ako je ekstremno visoka

c) snižavati na vrednosti ispod normalnih

d) u ovoj fazi bolesti hipertenzija nema značaja

Question 351 of 354

352. Demencije koje se uspešno leče su:

a) Alzheimerova bolest, frontotemporalne demencije, Binswangerova bolest

b) Demencija kod hipotireoidizma, neurosifilisa, hipovitaminoze B12

c) Demencija sa Lewy-jeim telima, Huntingtonova bolest, Parkinsonova bolest

d) Kortikobazalna degeneracija, progresivna supranuklearna paraliza, Pickova bolest

Question 352 of 354

353. Za kompleksne fokalne epileptične napade jedna tvrdnja nije tačna:

a) nikada ne prelaze u epileptični status

b) prisutno je pomućenje svesti

c) javljaju se stereotipni automatizmi ( žvakanje, mljackanje...)

d) posle napada bolesnik je zbunjen

Question 353 of 354

354. Dijabetične neuropatije su najčešće po tipu:

a) Mononeuritis multiplexa

b) Kranijalne neuropatije

c) Distalne senzomotorne polineuropatije

d) Distalne motorne polineuropatije

Question 354 of 354

– Advertisement –

Ponovo započni test

Preporuke:

Usluge:

Predmeti:

Testovi: