1. Ako je majka heterozigot za hemofiliju i daltonizam, njeni sinovi mogu imati:

Pitanje 1 od 141

2. Kod dihibridnog ukrštanja, najveći mogući broj različitih fenotipova u potpmstvu recesivnog homozigota (aabb) i heterozigota iznosi:

Pitanje 2 od 141

3. Hromozomi čoveka razlikuju se po:

Pitanje 3 od 141

4. Žena čiji je otac imao hemofiliju, udata je za normalnog muškarca i imaju sina. Verovatnoća da je sin oboleo iznosi:

Pitanje 4 od 141

5. Epigeneza je pojam koji označava:

Pitanje 5 od 141

6. Koji je od sledećih multifaktorskih poremećaja nejednako zastupljen među polovima:

Pitanje 6 od 141

7. Koja od sledećih karakteristika može biti ubrojana u obeležje Klinefelterovog sindroma:

Pitanje 7 od 141

8. Anti-A antitela u serumu postoje kod osoba:

Pitanje 8 od 141

9. Iz braka muškarca čija je majka daltonista i žene čiji je otac daltonista očekuje se:

Pitanje 9 od 141

10. Najveću osetljivost prema jonizujućem zračenju pokazuju ćelije u:

Pitanje 10 od 141

11. Koja se od sledećih osobina poligeno nasleđuje:

Pitanje 11 od 141

12. Mentalna retardacija može nastati kao rezultat:

Pitanje 12 od 141

13. Kod kojih organizama ženski pol nije homogametan:

Pitanje 13 od 141

14. Nosilac uravnotežene translokacije ima:

Pitanje 14 od 141

15. Jedna heterozigotna osoba kod trihibrodnog ukrštanja, AaBbCc, formira:

Pitanje 15 od 141

16. Kad u jednoj somatskoj ćeliji čoveka postoji 69 hromozoma, radi se o:

Pitanje 16 od 141

17. Koji je od sledećih naslednih poremećaja rezultat recesivne mutacije:

Pitanje 17 od 141

18. Kod kog naslednog poremećaja uzrok može da bude bilo strukturna bilo numerička aberacija hromozoma:

Pitanje 18 od 141

19. Sinteza antitela vezana je za pojam:

Pitanje 19 od 141

20. Između brata i sestre od stričeva, koeficijent ukrštanja u srodstvu, F, iznosi:

Pitanje 20 od 141

21. Koja od sledećih supstanci nije hemijski mutagen:

Pitanje 21 od 141

22. Po veličini i položaju centromere, Y hromozom je najsličniji hromozomima:

Pitanje 22 od 141

23. Stepen genetičke sličnosti molekula DNK među različitim vrstama može se utvrditi metodom:

Pitanje 23 od 141

24. Muškaraca A krvne grupe, čiji je otac B krvne grupe, sa ženom B krvne grupe može imati decu:

Pitanje 24 od 141

25. Pojam transdukcije odnosi se na:

Pitanje 25 od 141

26. Koji od sledećih pojmova ne predstavlja tip interakcije među genima:

Pitanje 26 od 141

27. Kao rezultat nejednakog crossing over-a mogu nastati:

Pitanje 27 od 141

28. Koji od sledećih sindroma nije vezan za pojavu trizomije:

Pitanje 28 od 141

29. Optimalna faza za posmatranje hromozoma na mikroskopu je:

Pitanje 29 od 141

30. Koja kombinacija genotipova roditelja kod Rh sistema predstavlja najnepovolniju varijantu za dete:

Pitanje 30 od 141

31. Koji je nasledni poremećaju u pitanju ako se iz braka bolesnih roditelja može očekivati normalno potomstvo sa verovatnoćom od 25%:

Pitanje 31 od 141

32. Klinefelterov sindrom je posledica:

Pitanje 32 od 141

33. U kom stepenu srodstva se nalaze prvi rođaci:

Pitanje 33 od 141

34. Hromozomska konstitucija osobe sa dva Barova tela je:

Pitanje 34 od 141

35. Zaokruži tačnu rečenicu:

Pitanje 35 od 141

36. Direktna posledica sklapanja brakova u srodstvu je:

Pitanje 36 od 141

37. Česti razlozi spontanih pobačaja u toku trudnoće su:

Pitanje 37 od 141

38. Koja od navedenih bolesti ne predstavlja enzimopatiju:

Pitanje 38 od 141

39. Zaokružite netačan iskaz:

Pitanje 39 od 141

40. Koji tip aberacija hromozoma pokazuje pozitivan efekat na određene biljne organe:

Pitanje 40 od 141

41. Populacija nije u ravnoteži kada je učestalost dominantnog alela (p):

Pitanje 41 od 141

42. Poligenija je:

Pitanje 42 od 141

43. Enzimopatije spadaju u poremećaje izazvane:

Pitanje 43 od 141

44. Sa sigurnošću se može očekivati da sin od oca nasledi:

Pitanje 44 od 141

45. Kod nasleđivanja četiri osobine koje se ispoljavaju u dve alternativne varijante, maksimalan broj fenotipova je:

Pitanje 45 od 141

46. Najmanju otpornost prema velikim boginjama pokazuju osobe:

Pitanje 46 od 141

47. Sabirno dejstvo gena kojim se kontroliše razviće kvantitativnih osobina označeno je kao:

Pitanje 47 od 141

48. Kada se prilikom ukrštanja jagorčevine sa crvenim cvetovima i jagorčevine sa belim cvetovima dobiju biljke sa rozikastim cvetovima radi se o:

Pitanje 48 od 141

49. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je:

Pitanje 49 od 141

50. Vezani geni se mogu razdvojiti:

Pitanje 50 od 141

51. Zaokružiti netačan iskaz:

Pitanje 51 od 141

52. Na najvećim hromozomima čoveka smešteno je od:

Pitanje 52 od 141

53. Koji od sledećih naslednih poremećaja može nastati kao rezultat nejednakog crossing overa:

Pitanje 53 od 141

54. U nasledne poremećaje metabolizma aminokiselina koje izazivaju umnu zaostalost spadaju:

Pitanje 54 od 141

55. Rascep nepca je poremećaj vezan za:

Pitanje 55 od 141

56. Mentalna oboljenja mogu biti:

Pitanje 56 od 141

57. Pojava da šesti prst može da varira u veličini kod nosilaca dominantnog mutiranog gena pripisuje se:

Pitanje 57 od 141

58. Prilikom rođenja ženskog deteta sa daltonizmom, sa sigurnošću se može tvrditi da:

Pitanje 58 od 141

59. Pojava parova alela koji određuju jednu osobinu karakteristično je za:

Pitanje 59 od 141

60. Strukturni poremećaji hromozoma koji najčešće ne oštećuju fenotip nosioca, ali mogu imati štetne posledice za potomstvo su:

Pitanje 60 od 141

61. Spermatozoid muškarca sa Klinefelterovim sindromom sadrži:

Pitanje 61 od 141

62. Kao rezultat genske mutacije nastaje:

Pitanje 62 od 141

63. Pojava da se dve osobine uvek zajedno nasleđuju vezana je za činjenicu:

Pitanje 63 od 141

64. Broj različitih klasa imunoglobulina kod čoveka je:

Pitanje 64 od 141

65. Heterozigotna jednika sa dva para gena smeštenih na istom homologom paru hromozoma, genotip AaBb, može da formira:

Pitanje 65 od 141

66. Kada jedna osobina ima 9 različitih stepena izražajnosti, može se zaključiti da se radi o:

Pitanje 66 od 141

67. Krstaste formacije predstavljaju mikroskopski uočljive sparene hromozome kod kojih je došlo do:

Pitanje 67 od 141

68. Koje se od sledećih naslednih oboljenja poligeno nasleđuje:

Pitanje 68 od 141

69. Različite hromozome unutar iste grupe u kariotipu moguće je prepoznati na osnovu:

Pitanje 69 od 141

70. Na osnovu učestalosti rekombinacija moguće je:

Pitanje 70 od 141

71. Ako je u populaciji učestalost albino jedinki 25%, onda je učestalost dominantnog alela koji uzrokuje normalnu pigmentaciju:

Pitanje 71 od 141

72. Amniocenteza se koristi za otkrivanje naslednih poremećaja kod:

Pitanje 72 od 141

73. Ista doza jonizujućeg zračenja proizvešće najštetniji efekat kod:

Pitanje 73 od 141

74. U subletalne mutacije se mogu ubrojati mutacije koje izazivaju:

Pitanje 74 od 141

75. Koji od naslednih poremećaja može da nastane kao rezultat neke od strukturnih aberacija hromozoma:

Pitanje 75 od 141

76. Povećanje stope homozigotnosti vezano je za:

Pitanje 76 od 141

77. Kod dihibridnog ukrštanja, najveći mogući broj različitih fenotipova u potpmstvu recesivnog homozigota (aabb) i heterozigota iznosi:

Pitanje 77 od 141

78. Posle kog strukturnog poremećaja hromozoma broj gena na hromozomu ostaje isti:

Pitanje 78 od 141

79. Žena B krvne grupe dobila je dete O krvne grupe. Otac deteta može biti:

Pitanje 79 od 141

80. Hromozom sadrži jedan molekul DNK u:

Pitanje 80 od 141

81. Koji od sledećih naslednih poremećaja nije vezan za polne hromozome:

Pitanje 81 od 141

82. Razmena gena između homologih hromozoma označena je kao:

Pitanje 82 od 141

83. Metode prenatalne dijagnoze kod ploda omogućavaju otkrivanje:

Pitanje 83 od 141

84. Koji od navedenih faktora mogu normalnu ćeliju da transformišu u malignu:

Pitanje 84 od 141

85. Najslabiji mutageni efekt izazvan je:

Pitanje 85 od 141

86. Kada jedna individua kod koje pratimo nasleđivanje dve osobine pod kontrolom dva para gena, formira dva različita tipa gameta, možemo zaključiti da je ona:

Pitanje 86 od 141

87. Ako je frekvenca recesivnog alela q=60% u populaciji koja je u ravnoteži, tada je najveća učestalost:

Pitanje 87 od 141

88. Prilikom utvrđivanja tipa nasleđivanja nekog monogenskog poremećaja ili oboljenja koristi se:

Pitanje 88 od 141

89. Koje se od sledećih naslednih oboljenja ispoljava u heterozigotnom stanju:

Pitanje 89 od 141

90. Kada roditelji imaju decu AB i O krvne grupe može se zaključiti da su oni:

Pitanje 90 od 141

91. Barovo telo je:

Pitanje 91 od 141

92. Zaokruži netačnu rečenicu:

Pitanje 92 od 141

93. Procena uticaja faktora sredine prilikom ispoljavanja određenih multifaktorskih osobina može se izvršiti:

Pitanje 93 od 141

94. Makromutacija je pojam koji označava:

Pitanje 94 od 141

95. Pojava da potomstvo po svojim karakteristikama prevazilazi oba roditelja naziva se:

Pitanje 95 od 141

96. Kod nasleđivanja kvantitativnih osobina koje su pod kontrolom dva para gena, ukoliko ukrstimo dve heterozigotne jedinke, AaBb, možemo očekivati:

Pitanje 96 od 141

97. Žena sa Down-ovim sindromom i normalan muškarac razlikuju se u broju:

Pitanje 97 od 141

98. Isti broj Barovih tela postoji kod:

Pitanje 98 od 141

99. Najveća osetljivost na jonizujuće zračenje registruje se kod:

Pitanje 99 od 141

100. Prilikom dihibridnog ukrštanja dve heterozigotne osobe, AaBb, u sledećoj generaciji verovatnoća nalaženja dominantnog homozigota na oba genska lokusa iznosi:

Pitanje 100 od 141

101. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju:

Pitanje 101 od 141

102. U populaciji koja je u ravnoteži gde je učestalost dominantnih alela dvostruko veća od učestalosti recesivnog alela, učestalost dominantnih homozigota je:

Pitanje 102 od 141

103. Koji od navedenih faktora ne remeti genetičku strukturu populacije:

Pitanje 103 od 141

104. Zaokruži tačan iskaz:

Pitanje 104 od 141

105. Koji je od navedenih naslednih poremećaja rezultat neuravnotežene translokacije:

Pitanje 105 od 141

106. Zaokruži netačnu rečenicu:

Pitanje 106 od 141

107. U populaciji u kojoj se nalazi isti broj osoba sa dominantnim i recesivnim svojstvom:

Pitanje 107 od 141

108. Razmnožavanje kod koga na razvoj polnosti zigota utiču faktori sredine naziva se:

Pitanje 108 od 141

109. Kada se učestalost dominantnog alela sa 10% poveća na 20% učestalost heterozigota u populaciji će se:

Pitanje 109 od 141

110. Zaokružite netačan odgovor:

Pitanje 110 od 141

111. Broj različitih kombinacija ukrštanja gameta kod trihibridnog ukrštanja dve heterozigotne osobe (AaBbCc) iznosi:

Pitanje 111 od 141

112. Genom je pojam koji označava:

Pitanje 112 od 141

113. Hromozomi D i G grupe u kariotipu čoveka slični su:

Pitanje 113 od 141

114. Procesi rekombinacije sreću se:

Pitanje 114 od 141

115. Kada se iz braka normalnih roditelja rodi sin daltonista može se zaključiti da je poremećaj nasleđen:

Pitanje 115 od 141

116. Analizom horionskih resica, moguće je kod ploda utvrditi:

Pitanje 116 od 141

117. Delecije na hromozomu mogu prouzrokovati:

Pitanje 117 od 141

118. Žena krvne grupe AB, Rh+ može imati potomstvo:

Pitanje 118 od 141

119. Fenotipski normalni roditelji, čije je prvo dete bilo albino, dobili su fenotipski normalno dete. Verovarnoća da ono nije prenosilac gena za albinizam iznosi:

Pitanje 119 od 141

120. Za fenotip sterilne ženske osobe izrazito niskog rasta, kratkog naboranog vrata može se pretpostaviti da je uzrokovan:

Pitanje 120 od 141

121. Najbrojniju grupu autozoma u kariotipu čoveka čine hromozomi:

Pitanje 121 od 141

122. Pojava mozaičnosti u fenotipskom izgledu organizma vezana je za:

Pitanje 122 od 141

123. U populaciji od 100 ljudi koja je u ravnoteži, učestalost dominantnog alela je p=0,9. Ukupan broj osoba sa dominantnom osobinom tada će biti:

Pitanje 123 od 141

124. Ukoliko dve osobe sa očnom kataraktom stupe u brak, njihovo potomstvo može biti:

Pitanje 124 od 141

125. Hemofilija je oboljenje:

Pitanje 125 od 141

126. Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip:

Pitanje 126 od 141

127. Zaokruži netačnu rečenicu:

Pitanje 127 od 141

128. Autozomno dominantno se nasleđuje:

Pitanje 128 od 141

129. Kod kojih organizama je prisustvo Y hromozoma vezano za determinaciju pola:

Pitanje 129 od 141

130. Razlog što se kod heterozigotne osobe, koja je nosilac gena za astigmatizam, ovaj poremećaj ne ispoljava, leži u činjenici da je mutirani gen:

Pitanje 130 od 141

131. Pojava da se neke od fenotipskih karakteristika zajedno ispoljavaju vezana je za pojam:

Pitanje 131 od 141

132. Normalan, diploidan broj hromozoma nalazi se u:

Pitanje 132 od 141

133. Kada muškarac čiji je otac oboleo od epilepsije stupi u brak sa ženom čija je majka obolela od iste bolesti, rizik za njihovo potomstvo iznosi:

Pitanje 133 od 141

134. Pojava da jedan gen određuje više osobina označena je kao:

Pitanje 134 od 141

135. U slučaju naslednog oboljenja familijarne hiperholesterolemije, dominantni homozigot je:

Pitanje 135 od 141

136. Devijantni oblici ponašanja:

Pitanje 136 od 141

137. Koji od sledećih sindroma ne nastaje kao rezultat numeričkih aberacija hromozoma:

Pitanje 137 od 141

138. Višak dva X hromozoma kod muškarca ima:

Pitanje 138 od 141

139. Kod dihibridnog ukrštanja dve heterozigotne jedinke, AaBb, u sledećoj generaciji može se očekivati da učestalost jedinki sa jednom dominantnom i jednom recesivnom osobinom bude:

Pitanje 139 od 141

140. Ako otac ima hemofiliju koja je verovatnoća da njegov sin nasledi ovo oboljenje:

Pitanje 140 od 141

141. Tetrazomija je pojam koji označava:

Pitanje 141 od 141