Leukociti u perifernoj krvi - biohemijski parametri

Sadržaj

Sadržaj:

Ukupni leukociti
Neutrofilni granulociti
Eozinofilni granulociti
Bazofilni granulociti
Limfociti
Monociti

1. Ukupni leukociti

Leukociti (WBC, white blood cells) se stvaraju u kostnoj srži i imaju ključnu ulogu u borbi organizma protiv infekcija i imunskom odgovoru. Određivanje broja leukocita je deo analize kompletne krvne slike (KKS).

Referentne vrednosti za ukupan broj leukocita: 3,4 – 9,7 x 10⁹/L. Leukopenija označava snižen broj, a leukocitoza povećan broj leukocita u perifernoj krvi.

Najčešći uzroci porasta ili pada broja leukocita
Leukocitoza > 9,7 × 10⁹	Leukopenija < 3,4 × 10⁹
Infekcije	Oštećenje kostne srži
Inflamatorna stanja	Oboljenja kostne srži
Leukemije i mijeloproliferativne neoplazme	Limfomi ili tumori koji su se proširili (metastazirali) u kostnu srž
Stanja koja dovode do oštećenja tkiva (nekroze) – opekotine, hirurške intervencije	Anafilaktički šok
Tuberkuloza	Poremećaji slezine
Alergijske reakcije	Autoimunski poremećaji
Intenzivno vežbanje	Ciroza jetre
Intenzivni emocionalni ili fizički stres	Uznapredovale infekcije (sepsa)
Poslednji meseci trudnoće i porođaj	Virusne infekcije imunskog sistema (HIV)
Oporavak nakon hemioterapije	Perniciozna anemija
	Tifusna i paratifusna groznica

Nekada se pored broja leukocita određuje i njihova morfologija kao i eventualno prisustvo abnormalnih ili nezrelih leukocita u perifernoj krvi. Ovo se postiže analizom razmaza periferne krvi.

Određivanje broja leukocita se radi u rutinskoj laboratorijskoj praksi:

U cilju skrininga stanja koja deluju na leukocite (infekcije, inflamacija) i stanja koja utiču na produkciju ili preživljavanje leukocita (npr. alergijski poremećaji, limfo- i mijeloproliferativna oboljenja, imunska oboljenja itd);

Radi praćenja terapijskog odgovora kod lečenja hematoloških oboljenja

Radi praćenja terapijskog odgovora inflamatornih obolenja

U uslovima kada postoji sumnja na hematološka ili autoimunska oboljenja ili na stanje imunodeficijencije

Periodično, u cilju praćenja efikasnosti terapije koja specifično deluje na leukocite, kao što su npr. terapija jonizujućim zraćenjem ili hemioterapija

Promene u broju leukocita mogu se očekivati kod:

Osoba nakon splenektomije – uočava se perzistentno blago do umereno povećanje broja leukocita u perifernoj krvi.
Novorođenčeta i odojčeta – broj leukocita nešto veći nego kod nego kod odrasle osobe.
Starijih osoba – u uslovima infekcije može izostati povećanje broja leukocita.
Primene određenih lekova – antiepileptici, antibiotici, tiazidi, cimetidin, etanol, imunosupresivi.

2. Neutrofilni granulociti

Neutrofilni granulociti su diferentovane ćelije koje imaju relativno kratak poluživot i brojne receptore na membrani koji im omogućavaju odgovor na inflamatorne i fagocitne stimuluse.

U citoplazmi ovih ćelija, nalazi se veliki broj granula (vezikule ispunjene različitim enzimima i drugim proteinima) koje učestvuju u procesu inflamacije, odgovoru na infekciju i reparaciji tkiva.

Predstavljaju najbrojnije leukocite – 60%. Pod „ukupnim pulom“ neutrofila podrazumevaju se dve frakcije:

Cirkulatorni pul – neutrofili koji su slobodni u cirkulaciji
Marginalni pul – neutrofili koji se „kotrljaju“ duž endotela

Neutrofili se međusobno razmenjuju između ova dva pula. Faktori poput stresa, fizičke aktivnosti ili adrenalina mogu dovesti do većeg prelaska neutrofila iz marginalnog u cirkulatorni pul i posledičnog fiziološkog porasta cirkulišućih neutrofila.

Na koncentraciju neutrofila mogu uticati i sledeći faktori: životna dob, aktivnost, genetski faktori, faktori sredine, itd.

Referentne vrednosti neutrofila: 2,06 – 6,49 x 10⁹/L (44 – 72% ukupnih leukocita)

Neutropenija

Neutrofilija

< 1,5 x 10⁹/L ( kod mlađih od 10 god.)

< 1,8 x 10⁹/L ( kod starijih od 10 god.)

> 27 x 10⁹/L (do 1. meseca života)

> 7,5 x 10⁹/L (> 1. meseca)

Poremećaji u nastanku neutrofila (urođeni ili stečeni); činioci koji smanjuju životni vek neutrofila (imunski mehanizmi, lekovi, infektivni agensi)

Povećano nastajanje ćelija; ubrzano oslobađanje ćelija iz kostne srži; pomeranje ćelija iz marginalnog u cirkulišući pul; smanjen prelazak neutrofila u okolna tkiva; kombinacija navedenog;

Kod zdravih osoba, broj neutrofila pokazuje dnevnu varijabilnost. Najveći broj neutrofila je u cirkulaciji se može naći:

U poslepodnevnim časovima
Nakon obroka, fizičkog vežbanja
U uspravnom stavu
Kao posledica emocionalnog stresa

Ove promene nisu toliko drastične, te ne mogu dovesti do neutrofilije. Pseudoneutrofilija tj. demarginacija uključuje nagli porast broja neutrofila u cirkulišućoj krvi nakon akutnog fizičkog ili emocionalnog stresa. Broj neutrofila se povećava unutar nekoliko minuta, zahvaljujući oslobađanju neutrofila iz slezine i redistribuciji unutar vaskularnog korita.

Potrebno je napomenuti da se u slučaju pseudoneutrofilije povećavaju i koncentracije limfocita i monocita, što se može koristiti za diferencijaciju sa neutrofilijom vezanom za infektivna stanja.

Mogući uzroci neutrofilije:
Akutna neutrofilija	Hronična neutrofilija
Fizički stimulusi (hladnoća, fizički napor i vežbanje, konvulzije, bol, anestezija, hirurške operacije)	Hronične infekcije koje dovode do neutrofilije
Infekcije (bakterijske, gljivične, retko virusne)	Zapaljenje (hronični zapaljenski procesi, reakcije preosetljivosti, hepatitis…)
Zapaljenje ili nekroza tkiva (opekotine, električni šok, trauma, infarkt, antigen–antitelo kompleksi, aktivacija komplementa)	Tumori
Neki lekovi, hormoni ili toksini	Neki lekovi, hormoni ili toksini (produženo izlaganje agensima koji uzrokuju akutnu neutrofiliju)
Emocionalni stimulus	Metabolički i endokrinološki poremećaji (eklampsija, tireoidna oluja, prekomerna sinteza ACTH)
	Nasledni poremećaji

3. Eozinofilni granulociti

Eozinofilni granulociti predstavljaju jednu od komponenti imunskog sistema koji su odgovorni za borbu protiv multićelijskih parazita i određenih infekcija. Zajedno sa mast ćelijama (mastociti) ključni su i za određenu vrstu alergijskih mehanizama.

Na krvnom razmazu, uočavaju se kao eozinofilne strukture sa jednim jedrom podeljenim na dva dela (potkovičasto, bisagasto jedro). U svojoj citoplazmi sadrži gusto raspoređene vezikule tj. granulacije.

U fiziološkim uslovima, broj eozinofila u cirkulaciji je: 0,4 x 10⁹/L (0,015–0,65 x 10⁹/L). Broj eozinofila je normalno veći kod novorođenčadi dok kod odraslih zavisi od:

Doba dana (najniži ujutru, najviši uveče)
Vežbanja
Uslova sredine – najviše izlaganje alergenima

Eozinopenija tj. snižen broj eozinofila se javlja izuzetno retko i obično je bez kliničkog značaja.

Eozinofilija predstavlja povećan broj eozinofila i javlja se u sklopu parazitarnih infekcija i alergijskih reakcija.

Blaga i Umerena eozinofilija

Visoka eozinofilija

Blaga: < 1,5 x 10⁹/L

Umerena: 1,5 – 5,0 x 10⁹/L

> 5,0 x 10⁹/L

Alergijske reakcije (alergijski rinitis, atopijski dermatitis, astma)

Infekcije parazitskim helmintima

4. Bazofilni granulociti

Bazofilni granulociti su najmanje zastupljene ćelije u perifernoj krvi i čine manje od 0,5 % ukupnog broja leukocita. Referentne vrednosti: 0 – 0,06 x 10⁹/L

Bazofili se na krvnom razmazu vide kao okrugle ćelije, sa ekscentrično postavljenim potkovičastim jedrom. Ispunjeni su velikom količinom bazofilnih granula zbog čega se često jedro ne može vizuelizovati. Bazofilne granule su izvor najvećeg dela histamina u krvi.

Pošto je broj bazofila veoma nizak, teško je zapaziti pad koncentracije bazofila. Povišen broj tj. bazofilija se može javiti u sklopu imunskih stanja (preosetljivosti) i inflamatornih poremećaja, kao i kod hroničnih mijeloproliferativnih oboljenja.

5. Limfociti

Limfociti se od drugih ćelija bele krvne loze razlikuju prema svojoj morfologiji. To su male, okrugle ćelije sa oskudnom ozinofilnom citoplazmom i velikim jedrom koje zauzima najveću zapreminu ćelije. Prema svojoj veličini su slični eritrocitima – 7 µm.

Limfociti čine 20 – 45% svih leukocita i igraju ključnu ulogu u specifičnom odgovoru imunskog sistema na antigene. Postoji više klasa limfocita što je i prikazano u narednoj tabeli.

Klasa	Funkcija	%
NK – ćelije (“neutral killer”)	Liza virusima inficiranih i tumorskih ćelija	7%
T-helper ćelije	Produkcija citokina i faktora rasta za regulaciju drugih ćelija	46%
Citotoksične T ćelije	Liza ćelija	19%
γδ T ćelije	Imunoregulacija, citotoksičnost	5%
B ćelije	sekrecija antitela	23%

Limfocitoza predstavlja povećanje apsolutnog broja limfocita preko 4 x 10⁹/L. Može se podeliti na primarnu i sekundarnu limfocitozu.

Primarna limfocitoza

Posledica je poremećaja limfocitne populacije usled koje dolazi do prekomernog umnožavanja ćelija.

Najčešće je u pitanju monoklonska limfocitoza, a ove bolesti nazivamo limfoproliferativnim oboljenjima.

Sekundarna (reaktivna) limfocitoza

Rezultat je fiziološkog ili patofiziološkog odgovora organizma na infekciju, delovanje toksina, stimulaciju citokinima, itd.

Neki od uzročnika sekundarne limfocitoze:

Infektivna mononukleoza (najčešće usled infekcije Epstein-Barr virusom)

Akutna virusna infekcija

Lmfocitoza usled infekcije koju je uzrokovala Bordetella pertussis

Limfocitoza NK ćelija

Limfocitoza usled akutnog stresa

Limfocitopenija predstavlja pad ukupnog broja limfocita ispod 1,0 x 10⁹/L. Uzročnici limfocitopenije mogu biti urođeni i stečeni.

Limfocitopenija
Urođena	Stečena
Nasledne imunodeficijencije	Aplastična anemija
Uobičajene varijabilne imunodeficijencije	Infektivne bolesti (HIV, SARS, Hepatitis, Grip, HSV, Tuberkuloza, pneumonije, itd.)
Limfopatije usled polimorfizma	Jatrogeni (imunosupresivi, glukokortikoidi, hemioterapija, itd.)
	Sistemske bolesti (autoimunske bolesti, Hodgkin limfom, maligne bolesti, itd.)
	Nutritivni (zloupotreba alkohola, deficit Zn)

6. Monociti

Monociti predstavljaju okrugle ćelije sa velikim jedrom, naboranom membranom i retkim granulama u citoplazmi. Granule su ispunjene velikom količinom enzima uključujući i esteraze.

Monociti spadaju u fagocite i imaju važnu ulogu u zaštiti od infekcija kao što su tuberkuloza, lajšmanijoza, tifusna groznica, sistemske mikoze, itd.

Prelaskom iz krvi u tkivo, monociti se transformišu u makrofage. Obe grupe ćelija imaju značajnu spospbnost za sintezu makromolekula kao odgovor na različite signale.

U prve dve nedelje života, prosečan apsolutni broj monocita je približno 1 x 10⁹/L. Zatim se broj monocita polako smanjuje do prosečno 0,4 x 10⁹/L kod odraslih. Kod muškaraca je broj monocita nešto veći nego kod žena.

Monocitoza predstavlja porast u apsolutnom broju monocita iznad 0,8 x 10⁹/L. Može se javiti kod:

Malignih i limfoproliferativnih bolesti
Splenektomije
Zapaljenskih oboljenja i oboljenja imunskog sistema
Zapaljenskih bolesti creva
Bakterijskog endokarditisa, tuberkuloze, bruceloze

Monocitopenija kao izolovan klinički entitet je vrlo retka i obično nema klinički značaj! Javlja se u sklopu pancitopenije kod aplastične anemije kao i kod primene hemio- i imunosupresivne terapije.